Светске економије су у великим проблемима.
Разлог је то што су радници почели да масовно дају отказе на тренутним пословима, углавном у трговинама и услужном сектору.
Чињеница да су радници почели да отказују уговоре о раду у потрази за бољим запослењем, закомпликовала је ионако напету ситуацију у светској трговинској мрежи, па менаџери и послодавци морају управљати с две кризе. С једне стране, све им је теже и скупље набавити средства за пословање, а с друге стране, радници им одлазе на друга радна места.
Феномен је најраширенији у САД, али се проширио и по остатку света, иако не свуда на исти начин. Број радника који су дали отказ попео се са 3,3 милиона месечно у априлу 2021. на 4,3 милиона месечно у септембру ове године, што су историјски нивои, преноси Индеx.
Према анкети на узорку од 6.000 радника у Уједињеном Краљевству, чак 69 одсто радника планира да потражи нови посао у следећих неколико месеци, а 24 одсто у следећих три до шест месеци.
Агенција за запошљавање која је спровела анкету процењује да су ранијих година могли очекивати да ће 11 одсто радника променити посао.
Од 7.500 испитаних предузетника у Немачкој, њих 66 одсто навело је да не могу пронаћи довољно стручних радника. Истраживање Мајкрософта 2020, на узорку од 30.000 радника, показало је да 41 одсто анкетираних планира да да отказ.
Ситуација у Европи је пуно мање драматична од оне у САД због тога што су стандардно мање осцилације у запослености/незапослености те су радници мање мобилни. У априлу 2020, услед пандемије и локдауна, стопа незапослености у САД нагло је скочила са четири одсто на 14 одсто , али се брзо вратила на пет одсто. С друге стране, у ЕУ није било наглог скока незапослености, али је она и даље изнад седам одсто, виша него у САД.
Међутим, то је историјска константа и очекивано с обзиром на разлике у социјалним и радним правима између ЕУ и САД.
Дају отказ јер га могу приуштити
Аналитичари тржишта рада главни разлог виде у пандемији и политикама везанима за њу. Лоцкдоwни су присилили људе да успоре темпо те размисле о својим каријерама и животима.
Велики раст запошљавања након отварања дао им је могућност да идеје о промени каријере спроведу у дело. Са више од 10 милиона отворених радних места – та промена је релативно лака. Уз то, 2020. је била година велике штедње. Како је велики део године пуно тога било затворено, онда су људи мање трошили, односно мењали су своје потрошачке навике.
Рекордни нивои штедње омогућили су им да акумулирају довољно новца да преброде неко време до проналаска новог посла и да уопште себи могу приуштити упуштање у потрагу.
Побољшање услова за рад
Завод за статистику рада САД је у октобру објавио податке према којима расте запошљавање у свим секторима, осим у јавном. Просечна плата по сату расла је 4,9 одсто у задњих годину дана (на 30,96 долара), а број радних сати у седмици пада са 34,8 на 34,7 сати.
Послодавци паниче око новонастале ситуације и бољим условима настоје да задрже раднике и привуку нове.
Радници искоришћавају новонасталу ситуацију не само да би побољшали своје радне услове него покушавају да направе бољи баланс између приватног и радног живота. То је посебно оснажило жене, које, према досадашњим истраживањима, стављају већу важност на равнотежу између приватног и пословног живота од мушкараца и више вреднују слободно време, бригу за породицу и децу, хобије и рекреацију.
Подаци за САД показују да су жене оствариле бржи раст плата од мушкараца, 4,9 одсто у односу на 3,4 одсто. Профитирали су и они који су променили посао јер су им плате расле за 5,4 у односу на 2020, док су онима који нијесу мењали посао расле 3,9 одсто. Више су расле плате средње и ниже квалификованима него високообразованима, а млађи радници имали су већи раст плата од старијих.
Друштвене промене
Један аспект “масовне оставке” је и промена пословне културе по питању локације рада, тј. све више компанија допушта запосленима да буду дислоцирани из канцеларија и раде од куће. Такав развој ситуације погодује не само радницима него и малим градовима, који се не налазе уз велика пословна и индустријска средишта. Људи се све више враћају да живе у малим местима, подстакнути могућности рада на даљину, али и нижим трошковима живота. Ако се не мора, боље је не живети у скупим градским центрима, а тренутна ситуација омогућује све већем броју људи да бира и изабере рад од куће у удаљеном малом граду с ниским трошковима.
“Масовна оставка” измешала се с већ започетим променама на тржишту рада, као што су дигитализација и омогућавање рада на даљину, чување података у “цлоудове” уместо у физичком облику и раст цена некретнина у урбаним срединама, те тако људима понудила алтернативу, притом помажући малим градовима да обнове живот у себи, али и градску благајну.
Велике промене захватају и породични живот. Све више чланова породице ради од куће, кува, брине се за децу у кући (уместо да их одводе у вртиће и школе), забављају се у кући, па чак и самостално образују децу. Удео Американаца који желе да раде дуже од 62. године пао је на 50,1 одсто, на најнижи ниво од 2014.
Прениске плате
Макроекономисти сматрају да се примарно ради о проблему прениских плата, тј. нискоквалификовани радници схватили су да њихов рад вриеди више него што за њега добијају, а ситуација са ковидом 19 дала им је прилику не само да размисле о томе шта желе него су и, услед великих директних и индиректних државних трансфера становницима, добили додатан капитал да могу неко време бити без посла у потрази за позицијама с бољим условима.
Због тога се ни у САД ни у ЕУ незапосленост није вратила на претпандемијске нивое, иако је рекордно пуно отворених радних места.
Послодавци ће једноставно морати да подижу плате најслабије плаћеним радницима, посебно у угоститељству и трговини. То ће се догодити, па се након „масовне оставке“ може очекивати феномен „масовног запошљавања“, у зависности од тога хоће ли се привреда довољно брзо опоравити, преноси Индеx.
Фото: Pixabay.com
Извор: INDEX.HR
