О обавезној вакцинацији се све мање необавезно прича пошто се све више западних званичника јавно залаже за ову меру као решење за излазак из пандемије. Аустрија је већ донела одлуку да се обавезна вакцинација уведе у фебруару, Немачка је близу те одлуке, а и шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен истакла је да је време да ЕУ размисли о тој противепидемиолошкој мери. А где смо ту ми?
Обавезна вакцинација, најпре, је уведена у Француској, Грчкој и Италији и то, пре свих, здравствених радника. С друге стране, широм ЕУ земље су на различите начине подстицале вакцинацију и достигле одређени проценат имунизованих углавном од 60 до скоро одсто вакцинисаних са две дозе.
Међутим, у последњих месец дана јасно је да ни тај проценат није довољан за борбу са пандемијом. Тачније, показало се да дејство две дозе вакцине траје чак и краће од шест месеци због чега се западне земље сусрећу са највећим таласом инфекције од почетка ова глобалне пошасти.
У можда најтежој ситуацији су тренутно Аустрија и Немачка у којој је вакцинисано 67 односно 68,6 одсто грађана. И даље мали проценат ако се има у виду да је, примера ради, епидемиолошка ситуација далеко боља него у Португалу где је потпуно вакцинисано 86,6 одсто попуплације.
Зато су и Аустрија и Немачка одлучиле да на другачији начин повећају стопу вакцинације. Тако што ће вакцинација постати обавезна за све.
Може ли Србија да крене стопама Запада?
Ако је тако у ЕУ поставља се питање да ли је и у Србији време да се разговара о овој теми?
Заменик директора Клиничког центра у Нишу Радмило Јанковић истиче за “Блиц” да је обавезна вакцинација још једна у низу противепидемиолошких мера у вези са којом се, како каже, у здрав разум меша политика.
– Ја сам се ако не први, онда међу првима залагао да вакцинација здравственог особља буде императив. Здравствени радници морају да схвате да је могућност да невакцинисани пренесе заразу десетоструко већа у односу на вакцинисане. За то нам не треба никакав друштвени компромис. Не треба нам ни већа опасност да здравствени радник зарази пацијента који због свог здравственог стања, рецимо, не може да се вакцинише – објашњава Јанковић.
Како каже, залаже се и да се обавезна вакцинација уведе и другим службама у којима постоји велика опасност од преношења заразе.
-Сви који раде са великим бројем грађана требало би да буду вакцинисани и да на тај начин пошаљу поруку о значају вакцинације као заштите. Видимо да многе државе које далеко дуже и више од нас негују демократску традицију и вредности сада лимитирају људска права и слободе због заштите здравља усред пандемије. Не знам зашто ми не бисмо следили њихов пример – пита се Јанковић.
Наш саговорник није сигуран који модел обавезне вакцинације би био примењив на Србију.
– Италија нам је, рецимо, показала како је реално могуће увести обавезну вакцинацију иако се то тако не зове. Рецимо, они који се не вакцинишу не добијају отказ, али имају минималну плату. Наравно, код нас би свака идеја обавезне вакцинације наишла на отпор. То је пре свега зато што се о таквој идеји прво говори у телевизијским емисијама и на друштвеним мрежама где се поларизује јавност уместо на стручним скуповима – подвлачи Јанковић.
Нико у Србији није умро од вакцине
Заменик директора Клиничког центра у Нишу не разуме због чега се толика паника ствара у вези са вакцинацијом.
– Колико знам од вакцине у Србији нико није умро. Вакцинисали смо више од 5.000 ризичних људи са различитим алергијама и нико није имао негативне последице. Такође, сматрам да условљавање обављања одређене позиције вакцинацијом није кршење права и слобода. Рецимо, не можете да преводите ако не знате ниједан језик или не можете да радите у кафићу ако немате адекватну униформу. Нисам видео да се неко жали да се тиме угрожавају слободе – закључује Јанковић.
Вирусолог у пензији Ана Глигић не верује да ће обавезна вакцинација заживети у Србији.
– Има отпора према вакцинацији, а поготово обавезној вакцинацији. Вероватно би нам се након одлуке о обавезној вакцинацији догодила улица. Али нама не треба улица. Доста нам је улица. Никакво груписање људи на гомили није добро – сматра Глигић.
Наша саговорница поставља питање на који начин би се спровела обавезна вакцинација.
– Ако ће да се наплаћује нека пандемијска односно новчана казна поставља се питање одакле људима паре да плате ту санкцију? Пре него што донесемо такву одлуку морамо да знамо како ћемо је спровести односно какве ће бити њене последице. Боље да едукујемо људе колики је значај вакцинације, шта се све дешава када се вакцинишемо односно не вакцинишемо – закључује Глигић.
Заражавају се и вакцинисани, али…
Заменик директора Клиничког центра у Нишу Радмило Јанковић апострофира да зна за ситуације да се заражавају и вакцинисани здравствени радници, али подсећа да су таквим случајевима они далеко мањи ризик од невакцинисаних.
-Десетоструко мања је могућност да пренесу заразу вакцинисани од невакцинисаних. У нашем клиничком центру вакцинисано је више од 83 одсто здравствених радника, 90 одсто лекара и 80 одсто медицинских сестара. Рецимо, на Клиници за анестезиологију не ради нико невакцинисан – каже Јанковић.
Аустрија прва донела одлуку
Аустријска влада је још пре две недеље донела одлуку о обавезној вакцинацији у фебруару, а најновија истраживања института “Галуп” су показала да већина Аустријанаца подржава ту меру.
Тако се 55 одсто изјаснило за увођење такве мере, а 40 одбија обавезну вакцинацију. До сличног резултата дошло је и истраживање института „ОГМ“, према којем би 61 одсто подржало обавезну вакцинацију, а 35 одсто би било против.
Према „Галупу“, по први пут обавезна вакцинација добила је већинску подршку. У јулу је свега 24 одсто грађана подржало могуће увођење обавезне вакцинације, а средином октобра тај број је био на 46 процената.
Када у Аустрији обавезна вакцинација ступи на снагу у фебруару, казна би могла износи чак 3.600 евра за људе који избегну прву дозу и око 1.750 евра за оне који одбију бустер. Људи који одбију да плате казну могу се суочити са затвором до четири недеље.
Немачка чека само парламент
Стопама Аустрије, по свему судећи, кренуће и Немачка која је на корак од обавезне вакцинације против корона вируса, пошто је долазећи канцелар дао своју подршку тој мери у тренутку када епидемиолошка ситуација у земљи измиче контроли.
Олаф Шолц позвао је на парламентарно гласање о овом кораку пре краја године, рекавши у уторак да ће дозволити посланицима да донесу одлуку.
– Моја препорука је да то не одлучује влада, јер је то питање савести – рекао је он за лист „Билд“.
Шолц и одлазећа канцеларка Ангела Меркел претходно су се састали са државним премијерима како би разговарали о разбукталој епидемији. Шолц, Меркелова и шефови 16 немачких држава разматрали су бројне предлоге за нова ограничења.
Према новим ограничењима, невакцинисаним особама биће забрањен приступ ресторанима, позориштима и продавницама које нису неопходне. Затварају се и ноћни клубови у областима где је зараза велика, док ће на манифестацијама великих размера број гледалаца бити смањен,укључујући рестрикције за невакцинисане навијаче на фудбалским утакмицама и затварање барова и ноћних клубова у тешко погођеним областима.
Све те одлуке да би постале званичне морају да прођу кроз парламент.
– Сада долази адвент блокада за невакцинисане. Вакцинација ће бити обавезна од фебруара – рекла је Меркелова.
Време да и ЕУ размишља о обавезној вакцинацији
Да се и у целој ЕУ размишља о обавезној вакцинацији, потврдила је шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен и нагласила да ће владе земаља чланица одлучивати о тој мери.
– Мој лични став је да је разумљиво и прикладно да сада водим ову дискусију – рекла је фон дер Лајон.
Како је рекла, трећина од 450 милиона становника ЕУ још увек невакцинисана.
– Како можемо да подстакнемо и потенцијално размишљамо о обавезној вакцинацији унутар Европске уније? О томе је потребна дискусија. За ово је потребан заједнички приступ. Али мислим да је то дискусија коју ћемо морати да водимо – нагласила је фон дер Лајон.
Извор: Блиц
