Постоји бојазан да ће се ситуација у наредних 10 дана погоршати, будући да деца од понедељка крећу у школу, каже епидемиолог Предраг Кон. Објашњава да је општи став да у овом тренутку није корисно нити паметно планирати организоване дочеке Нове године. Епидемиолог наводи да ковид пропуснице 24 сата представљају апсолутни минимум, јер могу знатно смањити могућност да дође до заражавања. Истиче да смо свакако и даље у ванредној ситуацији.
– Од било кога, а поготово од епидемиолога, очекивати да сада тачно каже шта ће бити за шест недеља је једноставно немогуће. Свакако ћемо пратити ситуацију, па дати неке опште ставове, а општи став је да то није корисно или паметно у овом тренутку планирати. Са друге стране, ако све то буде могло да се спроведе, мора бити контролисано управо овако као ковид пропуснице, нешто слично, али нешто што је изводљиво, што је питање за неке друге људе који организују и прихватају нешто тако да раде – истакао је епидемиолог и члан Кризног штаба Предраг Кон, одговарајући на питање да ли подржава организоване дочеке Нове године.
Ауторка подкаста „Данаса“ Љиљана Буквић угостила је Предрага Кона, са којим је разговарала о томе да ли нас чека нови велики талас и да ли ћемо треће пролеће дочекати са пандемијом.
На питање шта ће на предстојећој седници Кризног штаба предложити, будући да су већ заказани поједини догађаји и прославе, попут дочека Нове Године, Кон је рекао да је планирање таквих окупљања врло осетљиво питање и да су чланови штаба потпуно свесни тога.
Иако тренутно имамо неку врсту затишја које је, како Кон каже, резултат ковид пропусница и школског распуста, постоји бојазан да ће се ситуација у наредних 10 дана погоршати, будући да деца од понедељка крећу у школу и да се земље Западне Европе поново потпуно затварају, односно уводе локдаун.
– Свакако смо и даље у ванредној ситуацији јер је број од 3.000 заражених дневно веома висок и још увек имамо врло тешке случајеве у болницама. Имамо онолико пријема колико и отпуста, а можда чак и више отпуста, па се са те стране осећа нешто мањи притисак и није више катастрофална ситуација, али ванредна и даље јесте. Следеће недеље ће се прећи на потпуно отворену наставу у школама, те се поново може очекивати повећање тог броја – истакао је Кон.
Узимајући у обзир да се празници ближе, до новог таласа може доћи и због већих окупљања.
– Због поновног функионисања школа ће се у наредних неколико недеља зауставити тај пад и почеће полако да се успорава. Поред тога, имамо и друге епидемиолошки неповољне догађаје, односно празнике, те може опет да дође до поступног пораста. Ја овог пута нисам толики песимиста, али свакако треба сачекати и видети. У сваком случају, треба да искористимо овај предах у смислу пријема у болнице и да се што више вакцинишемо – додао је Кон.
„Ковид пропуснице 24 сата апсолутни минимум“
Кон је нагласио и да се мишљење медицинског дела Кризног штаба уважава, иако се понекад чини да то није случај, те да ковид пропуснице 24 сата представљају апсолутни минимум, јер могу значајно смањити могућност да дође до заражавања.
– Сматрамо да је апсолутни минимум тих 24 сата ковид пропусница, првенствено ми епидемиолози, а имамо и подршку комплетног медицинског дела Кризног штаба. Јасно је да је тај угао гледања далеко ригорознији и оштрији, али ја морам да кажем да се он уважава без обзира на то што можда то тако не изгледа. У детаље нам се објашњава зашто неке ствари не могу. У сваком случају, ковид пропуснице треба увести и у другим објектима, спорту, култури, односно свуда где постоји могућност да дође до заражавања да би се ризик спустио на што мањи ниво. Тај ризик се не може искључити потпуно, јер имамо ситуацију да се заражавају и вакцинисани, што је чињеница, али ако, рецимо, седе за столом искључиво вакцинисани, тај ризик је неколико пута мањи. Када је неко свеже вакцинисан и примио трећу дозу, онда је ризик заиста потпуно спуштен – наводи.
Како Кон каже, сасвим је нормално што постоје различити углови гледања у Кризном штабу и нереално је очекивати да у оваквој ситуацији постоји потпуна сагласност.
– Сећам се да су нас још на самом почетку критиковали како не спроводимо мере, а ми све време тражимо одређене мере. Не излазимо у јавност са причом шта се дешава на седницама Кризног штаба да не би било да смо дисонантни и да би одлуке биле јасне – наводи.
Нереално је, додаје, очекивати да у једној овако озбиљној ситуацији, која повлачи и социјалне, економске, политичке, правне, етичке, моралне, медицинске а посебно епидемиолошке и инфектолошке критеријуме, постоји тотална сагласност.
– У овој констелацији, овако како постоји Кризни штаб, он једноставно мора да има углове гледања, те мислим да ће временом да се искристалише да то није толико драстично лоше као што многи мисле – додаје.
Осврнуо се и на заблуде које доминирају све време током пандемије, пре свега у вези вакцинације, наглашавајући да неповерење у вакцине потиче од незнања.
– Кажу људи да је то што су вакцине направљене за годину дана јако кратко. Прво, треба рећи да се коронавирус у овом облику преношења и очекивања да може да изазове пандемију јавио још 2002. и 2003. године, односно SARS-CoV-1, а ово је SARS-CoV-2. Дакле, није први пут да се појавио. Појавио се и MERS-CoV 2012. године. Људима мора да буде јасно да су се из свих тих вируса развиле вакцине које никада нису употребљене, јер су у међувремену вирус угасио. Према томе, итекако је било рада на томе. Унапред се размишљало шта би могло да буде изазивач неке пандемије. Имате и оне који у том теоретисању завере кажу да се унапред знало који је вирус, па су га направили и пустили, па сад праве кобајаги вакцине итд. Све у свему, људска машта може свашта – закључио је Предраг Кон.
На питање да ли су ковид пропуснице натерале младе људе да се вакцинишу, рекао је да је увођење пропусница несумњиво допринело томе да се млади одлуче за вакцинацију.
– То иде прилично споро, али се удвостручио број, чак је два и по пута већа вакцинација младих у последњих десетак дана. Међутим, то иде јако споро, а били смо међу најбољима у Европи, били смо други у једном моменту – истакао је он.
Када је у питању четврта доза вакцине, нагласио је да ми већ имамо ту дозу за оне који су имунокомпромитовани.
– Особе које су трансплантиране, дијабетичари (инсулин зависни), или које су на хемодијализи, као и све особе на зрачењу треба да приме трећу дозу одмах након друге, односно 28 дана после друге. Они нема шта да чекају и пет месеци после те треће дозе примају четврту. Дакле, ми за те људе већ имамо четврту дозу у оквиру стручно-методолошког упутства и то је сада десета верзија упутства у вези имунизације. Што се тиче осталих, они примају трећу дозу четири месеца после Синофарм вакцине, а пет месеци после свих осталих, односно спустили смо са оних шест месеци колико је у почетку било. Није лако људима то да прате, а није ни нама лако, јер непрекидно се мењају сазнања и то је један динамичан процес. С друге стране, не можемо ни да чекамо да добијемо све до танчина одрађене информације, јер онда ће читав догађај да прође док ми донесемо одлуку. Када кажем „ми“ не мислим на Кризни штаб, већ на Национални комитет за имунизацију – наводи.
Што се тиче теме уставности ковид пропусница, Кон је истакао да друштво као целина треба одговори на то питање.
– Када се говори о ковид пропусницама и слободама, то су парамедицинске ствари где и етичари и правници итакако имају своје место, те треба друштво читаво да да одговор на то питање. Ми можемо да дајемо одговор онако како смо научили и у закону је то регулисано, али ако неко и мимо закона тврди да је нешто противуставно, онда вам веже руке – прича.
На питање да ли ће доћи до тога да морамо сваке наредне године да примамо по две дозе вакцине, додаје да то не може нико да каже или предвиди.
– Није лоше да се размишља о томе, јер шта и да се деси тако нешто? Неупоредиво је боље да будемо припремљени за тако нешто, него да после од тога правимо драму. Када је у питању трећа доза и то колику ће она дати заштиту, то ћемо тек видети. Да ли ће то бити шест, или осам, или 12 месеци, видећемо. Могуће је очекивати за неке вакцине да ће бити два пута годишње неко време, односно не значи да ће то бити трајно бити. Све се то ради привремено док се не спусти активност вируса, док не видимо да он пролази кроз вакцинисане. Дакле, када се активност вируса спусти, онда ће заражавање бити далеко мање и испољавање болести ће бити мање – рекао је епидемиолог.
Кон је такође истакао да очекивања, надања и веровања да ће вирус једноставно нестати полако губе реалност и додаје: „Овај вирус је опстао и он ће опстати на планети, али једноставно ћемо се ми саживети са тим вирусом, научити да се штитимо и да живимо са њим. Мада, након неког времена неће то бити овако како је сада“.
Када је у питању вакцинација млађе деце у Србији, Кон је рекао да сматра да треба и дечија популација да се вакцинише.
-Људи вероватно памте да сам инсистирао на томе да се деца вакцинишу и да сам јасно желео да покажем да је одлука родитеља да децу не вакцинишу погрешна. То није само питање мог убеђења, него је то теоретска ствар. Имате у основним и средњим школама преко 800.000 деце, па ако ту рачунате око 100.000 запослених у просвети, долазите до цифре од око 900.000 или 950.000 људи који су стално у затвореном простору. Они би требало да буду заштићени. Имали смо смртне случајеве, као и озбиљна оболевања код деце. Само три одсто вакцинисане дечије популације је нешто због чега треба да се преиспитамо у најмању руку – навео је.
„Вакцинисани имају већи ниво заштите од оних који су прележали вирус“
Такође је истакао да увођење потпуног локдауна и обавезне вакцинације, које је недавно најавила Аустралија, представља „сламку спаса“ када је систем у опасности да потпуно пропадне.
– Ми нисмо до тога дошли и мислим да ми то нећемо имати, а искрено се и надам да то неће бити тема. Ми смо заражавањем ипак дошли до неког имунитета, нажалост, јер би било боље да смо се на лето сви вакцинисали. Око 46 одсто старијих од 18 година је само вакцинисано и то није довољно. Занимљиво је да они који приме вакцину имају већи ниво заштите него они који су имали природну инфекцију. Дакле, природна инфекција не гарантује имунитет, то је велика варка. И ми епидемиолози смо очекивали да ће да обезбеди имунитет, али ово је вирус који се довољно брзо мења да заобилази тај имунитет. Истина, изазива блаже инфекције, блаже клиничке слике, али и даље циркулише. Који је његов потенцијал да се и даље мења, да ли је он сада дошао до неке границе, то не знамо. Имамо Африку која ће остати невакцинисана, или недовољно вакцинисана, где ће увек моћи вирус да се промени. Свака земља је специфична. Исто важи и за овај наш простор, где нисмо постигли одређени ниво заштите, па и ту може нешто да се деси, може нека српска варијанта да се појави – каже кон.
На питање какво ће нам бити пролеће, Кон је закључио да је то немогуће сада рећи, јер могу само две недеље унапред отприлике да претпоставе шта ће се десити.
– Не можете знати шта ће се десити са вирусом. Не можете знати какво ће бити понашање наших грађана за Светог Николу, на пример или како ће бити понашање за Нову Годину. Али порука је да људи треба да се вакцинишу и да смање било какву могућност тешких исхода. Када се људи вакцинишу, мања је могућност да се вирус пренесе. Видећемо на пролеће где смо тачно. Ја се надам да ће бити боље, чак сам и већи оптимиста од многих других, иако обично нисам оптимиста – закључио је Предраг Кон.
Извор: Блиц.рс
