ХРВАТСКА јавност је затечена поступком двојице њихових спортиста.
Ево како о томе „Слободна Далмација“ из Сплита извештава, позивајући се на колеге из загребачких „Спортских новости“.
„У последње време радо се хвалимо како, на пример, у фудбалу успевамо да приволимо играче да играју под нашом заставом. Али, има и обрнутих случајева, када се наши спортисти, веројатно незадовољни условима или можда трудом око њихових каријера, одлуче играти за другу државу.
Најсвежији такав пример су 29-годишњи близанци из Суботице, војвођански Хрвати Иван и Матеј Сабанов, који од 15. године станују у Осијеку, а сада су, ето, одлучили да играју за родну Србију. Зашто је тако, нисмо могли да сазнамо директно од њих, тако да ће тачни разлози, барем засад, остати у домени нагађања, пишу Спортске новости.
Последњих 13 година траје трновит пут и пробијање близанаца на АТП листи, а тада су се, наиме, први пут појавили на Фјучерс турнирима. У Сомбору су 2013. ставили руке око своје прве ИТФ титуле, а на Челенџеру у Сан Бенедету 2019. забележили су победу.
Они ће први признати да пробој према тениском врху није лаган, играли су турнире чијих се имена не би сетили ни они најзагриженији тениски квиз-зналци, и тренутно су на 94. месту АТП листе играча парова. Напредак према вишем рангу релативно је спор, а око 30-те године играчи парова обично су најзрелији за достизање врхунских резултата.
Шира јавност за браћу је дознала ове године, када су на АТП 250 турниру у Београду пред породицом и пријатељима освојили титулу без изгубљеног сета. Иван и Матеј су током овогодишњег турнира у Умагу у интервјуу за Јутарњи лист појаснили како су стигли до великог успеха.
– Играли смо по целом свету, на свакаквим местима, прошли тешке ситуације. Често смо били сами, јер нисмо имали финансијских могућности за тренера. Сад је с нама и брат Александар, који нас тренира, баш као и пријатељ Иван Бјелица. Када дођу и они и родитељи, много нам то значи. Није случајно да смо најбоље играли близу куће, у Београду. Тај осећај да су ту људи који цео живот верују у нас, чак и кад физички нису били с нама, био је велики ветар у леђа, коментисао је тада Матеј.
На Вимблдону су се због ниског рејтинга морали да раздвоје, па је Иван заиграо с Лајовићем, а Матеј с Крајиновићем, играчима с којима их веже велико пријатељство још од детињства. Као и с Новаком Ђоковићем, који им је велика подршка и код којег су у Београду и тренирали.
Сабанови се годинама успињу, од фјучерса преко челенџера до АТП нивоа, а сада су се зажелели још бржег напретка, како би могли играти оне највеће, гренд слем турнире. Но, то више неће радити под хрватском заставом.
Новак нам је дао најбоље могуће услове
Обојица су често у интервјуима истицали како им је Новак Ђоковић узор, али и како уживају велики подршку најбољег светског тенисера.
– Потпора Новака Ђоковића нешто је што се не може описати речима. Он је наш узор одувек, и особа којој се дивимо током наших каријера. Његова подршка значи нам јако много. Сваки његов савет изузетно је вредан за наше каријере и велика нам је част што имамо прилике да учимо од таквог тенисера. Тренирали смо код њега, пружио нам је најбоље могуће услове, и то је оно што нам је заиста требало, рекао је Матеј“, закључује се у тексту „Слободне Далмације“.
Фото: Pixabay.com
Извор: Новости.рс