Време не ради за концепте и циљеве који би требало да доведу до централизоване БиХ и уласка у НАТО, као и до потврде државности Косова, а тиме би се завршио процес укључења региона у западну сферу утицаја. Због промене глобалних околности, нервоза на Западу је порасла и сада можемо да очекујемо радикализацију, каже дипломата Зоран Миливојевић.
Недавна седница Савета безбедности УН која је била посвећена ситуацији у Босни и Херцеговини, према мишљењу нашег саговорника, први пут се завршила компромисном резолуцијом, која је уједно одраз реалног стања у БиХ.
Он подвлачи да на снази остаје отворено питање статуса високог представника, којег је именовала Квинта без сагласности Савета безбедности.
Запад на корак од оштрије политике
Кристијан Шмит, сматра он, остаје и без легалитета и без легитимитета, док Република Српска и даље чува своју позицију.
„Улазимо у оштрију варијанту онога што смо имали, зато што се потврдило чињенично стање. Супротстављене су позиције Републике Српске и оног другог дела Босне и Херцеговине са изузетком хрватског народа, али остају супротстављене стране и великих сила. Са једне стране, видимо западни део на челу са земљама Квинте, а са друге стране су Русија и Кина. Оне су и овај пут показале да неће одустати од принципијелног става и да је то отприлике још један елеменат у мозаику који нам сугерише закључак да ћемо у наредном периоду по правилу имати такво понашање на глобалној сцени када је реч о те две земље”, каже наш саговорник.
Миливојевић наглашава да улазимо у један нови период и на глобалном нивоу, али и код нас на регионалну плану, јер ће ово важити не само за Босну и Херцеговину, већ и за све друге случајеве где има отворених питања, где су супротстављени интереси овог типа и где је на терену међународно право, иза ког стоји повеља УН.
Утицај САД се заснива на санкцијама
Русија и Кина постају одлучније у одбрани тих стандарда и норми, а добро је што се и свет мења у том правцу — све више држава разуме такву позицију и има интерес да стане иза таквог става из личних разлога.
Он сматра да се понашање једног дела западних земаља, а пре свих САД, заснива на притиску и санкцијама, док су за Русију и Кину важни билатерални односи са Србијом, који су у међувремену достигли димензију „најбољих могућих”.
Миливојевић је уверен да западне земље покушавају да дисциплинују Републику Српску, а све у циљу централизације Босне и Херцеговине и довођења у питање понашања актуелних власти у Бањалуци, која се залаже за изворни Дејтон и у том циљу ће користити три врсте механизама.
„Једно су директни политички притисци и то је оно што земље Квинте сада показују у виду најновијих изјава америчких представника за овај регион. Користиће се сви они међународни механизми који постоје на терену, као што је и сâм високи представник, без обзира што нема легитимитет и легалитет. Они га неће померати и доводити у питање. И треће је оно што пружају унутрашњи политички односи, што смо видели у случају гласања у Скупштини Републике Српске и оно што је Габријел Ескобар открио баш онако ’случајно‘, да је директно интервенисао преко неких опозиционих лидера”, објашњава наш саговорник.
Врло брзо нови притисци
Он сматра да ниво нервозе на западу расте, јер тамошњи лидери схватају да се глобална политичка ситуација променила и у тим околностима нам прети радикализација. Ако то није ишло методама и механизмима који су били важећи, на један миран начин, додаје Миливојевић, онда се иде на примену других метода.
„То су притисци, наметање решења, па чак у неким елементима и употреба силе. Ми се налазимо у ситуацији када доминација Запада иде силазном путањом, када Америка има своје проблеме, има озбиљне ривале који не допуштају да буде ауторитарна и да може да оствари своје стратешке циљеве. Онда се иде на краткорочне, ефикасне мере уз употребу свих средстава. У ту фазу улази и БиХ, јер у СБ УН није верификован високи представник, није реализован покушај да се доведе у питање положај РС и онда треба очекивати другу врсту притисака и то ћемо видети врло брзо“, рекао је Зоран Миливојевић.
Извор: rs.sputniknews.com
