На компромис међу великим силама, чланицама Савета безбедности УН, опречно се гледа у центрима политичке моћи у БиХ. Док из Бањалуке стижу оптимистични сигнали, политичко Сарајево очајава, а Мостар делује уздржано уз примесу заједљивог задовољства због тога што нема подршке моћних за стварање унитарне БиХ.
Навикнута, изгледа, да јој међународна заједница испуњава све жеље, бошњачка политичка елита као да се изгубила у вртлогу свог неуспеха, па неки њени радикалнији прваци после седнице СБ УН чак траже и укидање руске амбасаде у Сарајеву!
Кључне позиције Русије и Кине на СБ УН
Захваљујући Русији и Кини, западне силе нису биле кадре да услише жеље Сарајева да се такозвани високи представник међународне заједнице у БиХ Кристијан Шмит појави пред највишим телом светске организације и прочита свој извештај у коме оптужује Републику Српску и њено руководство за рушење интегритета БиХ.
У документу који је Савет безбедности усвојио, међутим, не спомињу се ни ОХР, нити Кристијан Шмит, а његова и судбина канцеларије којом руководи сада је неизвесна, сматрају саговорници Спутњика.
Судбина ОХР неизвесна, предстоји борба
За професора Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву Радомира Лукића, прича о Кристијану Шмиту и његовој будућности на месту високог представника још није завршена. Лукић верује да ће Немачка покушавајући да оствари своју визију развоја БиХ, уложити све напоре да њен изабраник остане у Сарајеву.
„Мислим да следи још доста тешке борбе, али сигурно је да, чак и ако мисија ОХР-а буде и даље продужена, она неће моћи да буде у оном капацитету и са оним потенцијалима који су били, наравно, противни праву, јер нису имали правног основа, као што су били до сада“, наводи он.
Седница Савета безбедности и чињеница да Кристијан Шмит није добио прилику да поднесе извештај била је крупан ударац за западне земље, додаје Лукић, а Русија и Кина су својим уравнотеженим ставом према свим странама у БиХ у томе одиграле велику улогу.
Слично размишља и политички аналитичар из Бањалуке Анђелко Козомара – око судбине ОХР-а дуго ће се ломити копља и тешко је поверовати да ће Запад пристати на укидање канцеларије високог представника.
„Прво, дуга је процедура укинути канцеларију која постоји 25 година. Неће, дакле, бити брзог укидања, али њена моћ, утицај, све оно што су до сада радили у сваком случају је ослабило до непрепознатљивости“, сматра Козомара.
За Милана Ситарског, из Центра за друштвено-политичка истраживања из Мостара, неизвесност судбине ОХР-а огледа се у томе што се Савет безбедности о томе уопште није изјашњавао будући да у том телу нема сагласности о легитимитету ове институције.
„ОХР наставља да делује у једном међународно-правном лимбу, вакууму. Мислим да ће све зависити од фактичких односа снага актера на терену у БиХ, а и великих сила. Мислим да ће се оне изјашњавати од случаја до случаја, од конкретне ситуације до конкретне ситуације“, каже Ситарски.
Стање у БиХ остаје затегнуто
Намеће се и питање како ће дешавања на Ист риверу утицати на унутрашњеполитичку ситуацију у БиХ. Козомара сматра да ће се ситуација и даље усложњавати и остати затегнута; међутим, инцидената ширих размера или оружаног сукоба, према његовом мишљењу, неће бити.
„Треба познавати менталитет обичног човека. Обични грађани Бошњаци су веома разочарани у своје руководство, сигурно им није до рата и не знам ко би од бошњачких политичара било кога могао да позове на мобилизацију. Одазвао би се веома мали број људи – нема, дакле, те критичне масе која би у БиХ потегла за оружјем“, објашњава Козомара, који своју тезу образлаже одсуством западних инвестиција у ФБиХ. Коју су то фабрику Американци или нека друга западна земља отворила у Федерацији, ако више воле Бошњаке од Срба, пита се он.
„Познато је да је исељавање из БиХ велико, али је много веће из Федерације, него из Републике Српске“, истиче Козомара.
Према Лукићевим речима, седница Савета безбедности показатељ је да бошњачка визија денационализације Срба и Хрвата у БиХ не може да буде настављена, као и њихова визија централизоване БиХ и укидање федералистичких принципа – наравно да тако нешто у њиховим редовима изазива незадовољство.
„Надам се да следи период уравнотеженијег односа, мада нисам убеђен да ће ово бошњачко политичко руководство одустати од својих снова, својих идеја и онога што је зацртано у Исламској декларацији Алије Изетбеговића, а то је исламска БиХ када Бошњаци пређу половину у уделу у становништву БиХ“, напомиње Лукић.
Сасвим је извесно да су велике силе на седници постигле неку врсту компромиса. Какву, видећемо у будућности, каже Козомара. Лукић истиче да је седница Савета безбедности протекла тако да су сви били задовољни нечим – САД и њене савезнице продужењем мандата Еуфора, Русија и Кина одлуком да Кристијан Шмит не буде на седници.
Извор: rs.sputniknews.com
