Докторка Даница Грујичић гостовала је у Уранку на К1 телевизији и говорила о тема које интересују јавност.
– Вакцину сам примила прошлог петка и, интересантно, никакве нуспојаве нисам имала. Примила бих било коју вакцину произведену на Торлаку, али волим што сам примила руску, не кријем то. Када прво војницима који бране земљу дате вакцину, верујем да је ефикасна. Требало би да будемо вакцинално суверена држава, зато што смо мали – казала је др Грујичић у „Уранку“.
– Волела бих да се Торлакова вакцина дистрибуира свуда. Изгубило се поверење у институције система, а Торлак је институција, и надам се да ће многи који се до сада нису вакцинисали примити Торлакову Спутњик В вакцину. Добила сам много питања где може да се прими, али ја то не знам. Позивам надлежне да дају одговор на то питање.
Како је казала, осуђује оне који су довели Торлак до тога да изгуби лиценце за производњу вакцина.
– Торлакова БЦГ вакцина је била најбоља на свету. Оно што сада знамо је да нас вакцина штити од респиратора. Моје колеге не могу више да издрже. Оно што знамо је да би се требало вакцинисати, превентива је увек боља од лечења. Моје колеге које раде у болницама кажу да најтежу клиничку слику имају невакцинисани и немам разлога да им не верујем. У Батајници је 95 одсто особа на респираторима невакцинисано – истакла је др Даница Грујичић.
Вакцина и онколошки пацијенти
Рекла је на К1 и да би онколошки пацијенти требало би да приме вакцину, али да се са својим онкологом договоре о тренутку.
– Не би требало да је приме док примају активну терапију. Све вакцине су добре. Нико не говори о томе да су се нежељени ефекти Астра Зенеке, тромбови, јавили код 30 особа на милион људи који су примили ову вакцину. Са вакцинацијом деце, међутим, не би требало журити. Сачекати још годину па видети – навела је она.
Пацијенти на Институту за онкологију и радиологију
Др Грујичић говорила је и о стању на Институту за онкологију и радиологију и истакла да раде у три смене.
– Од четири операционе сале, раде нам две. Оперишемо до 11, 12 сати ноћу, операције мозга почињемо у седам увече. Много је пацијената са тумором мозга који чекају на операцију. Наши лекари, сестре и анестезиолози су у Батајници. Пре него је избила епидемија листе чекања нисмо имали, односно, свако чекање до месец дана не рачуна се у чекање. Две и по недеље чекало се на зрачење, три и по на хемиотерапију. Ми сада дневно имамо 360 пацијената само на радиотерапији. Дневно кроз Институт прође око 2.000 пацијената. Радимо у три смене – казала је докторка.
Неповерење грађана
Она је истакла и да је много политике у пандемији и да је због тога медицина у другом плану.
– Многи стручњаци давали су опречна мишљења, а било је поштено рећи: Нова је болест, не знамо ништа. Кинези су транспарентно давали све информације, требало је да их слушамо. Америчка агенција за храну и лекове (ФДА) је алфа и омега у регистрацији лекова, а давала је привремене или дозволе по хитном поступку, а процес регистрације лека је дуг. То овог пута није био случај. Није ни чудо што влада неповерење – казала је др Грујичић.
Обдукције
Она је истакла и да се велики број пацијената са онколошким обољењима, њих чак 30 одсто, прекасно јавило лекару јер нису долазили на преглед због епидемије.
– Они не могу да добију никакву терапију, јер су у терминалној фази, само подршку да их не боли и да чекају крај. Трпели су, знали су да имају неку болест или проблем, али чекали су да корона прође. Тражила сам да се објаве подаци колико је међу умрлима онколошких пацијената. Погрешно је што не радимо обдукције, и то по савету СЗО. То није била обавезујућа препорука. О обдукцијама одлучује Кризни штаб. Обдукцијом бисмо знали који су органи захваћени, какво је стање организма. Ми не знамо да ли су ти људи који су преминули од ковида били здрави или су имали неку болест – нагласила је др Грујичић.
Генетски инжењеринг
Др Грујичић је на К1 поновила став да мисли да је ковид-19 биолошко оружје.
– Мислим да је на делу генетски инжењеринг, биолошко оружје, тврдим то од почетка. Можда су укрстили вирус са ДНК неког паразита. Када се играте бога – добијете по носу. Не верујем у теорије завере али мислим да је постојала идеја да се заустави економски раст Кине. А онда се то отело контроли. Треба видети ко је највише зарадио – казала је она.
Планови
Проф. др Даница Грујичић каже да би требало изградити нову зграду Института за онкологију, а стару срушити.
– Највећи проблем је урбанизам. Била сам на јавној расправи и планирана саобраћајница која би требало да пролази близу нас требало би да се склони. Нова зграда требало би да буде преко пута Тиршове 2, јер сва деца са малигним болестима треба да се лече на дечјој клиници, не са одраслима. Њима је потребна посебна нега педијатара. Код нас се зраче и сва деца из региона. Када је агресиван тумор, под анестезијом се зраче и деца млађа од три године. Потребан нам је и већи број психолога, јер пацијенти траже да са њима разговарају. Ми имамо три психолога, то је мало. То је нешто на чему морамо да радимо наредних година, у многим службама, не само код нас – подвукла је докторка.
Др Грујичић истакла је да се нада да би ако папирологија успе да се заврши током следеће године, изградња нове зграде Института за радиологију и онкологију требало да почне 2023. године.
– И онда да за три до четири године буде завршена. До тада, ми новом опремом покушавамо да одржимо систем. Ми морамо да имамо 16 бункера за терапије. Имам обећање министра финансија да ћемо добити најсавременију машину за зрачење где истовремено ради и магнетна резонанца па одмах видите шта се дешава – казала је Даница Грујичић.
Државно здравство
Она је истакла и да се показало током пандемије колико је важно имати државно здравство.
– Морамо да будемо хумано друштво. Нисмо сви једнако богати и државно здравство мора да опстане, јер је то одлика развијене земље. У САД-у су због недостатка државног здравства надрљали пацијенти. У нашим приватним болницама је било пет до седам респиратора на почетку епидемије. Мора се реорганизовати и примарна здравствена заштита јер је превенција најважнија – нагласила је др Грујичић и казала да се уз упут генетски тестови бесплатно могу урадити на Институту за онкологију.
– Ако се генетски тестирате можете да знате колики ризик имате од добијања канцера дојке, на пример. Потребан нам је и нови, најсавременији апарат за те генетске анализе.
Извор: Република.рс
