Наш Гоце, добро дете, једини син, постао је лудак под старе дана, кроз јецаје каже Мила Џонић, мајка Горана Џонића који се сумњичи да је затро рођаке, породицу Ђокић!
– Молим се да Граде, мој муж, и ја умремо јер би једино тако нашли спас од овога што на снађе. Од туге шта доживесмо смо пали у кревет. Откад је Горан признао оне ужасе, ја видим троструко телевизор, а муж не може да дође себи. Не можемо на ноге, Граде лежи и лелече. Кукамо обоје на сав глас и кукаћемо док смо живи. На улицу не можемо од срамоте, а камоли црној Стојанку пред очи – рекла је за Српски телеграф мајка ухапшеног Горана Џонића, окривљеног за убиство Горана, Гордане и Лидије Ђокић.
Очајна жена, накљукана лековима за смирење, јада се уз гласан плач и кукњаву и каже да моли Бога да јој оконча муке и пружи смирај напаћеној души:
– Смрт би била златна за нас двоје, клете родитеље. Наш Гоце, добро дете, једини син, постао је лудак под старе дане, чим је могао да убије дете ближег рођака, жену и њега или да ма под каквим околностима буде део те катастрофе. Не могу више да гледам вести и да слушам страхоте које причају. Муж и ја не можемо да схватимо да је то наш син и да се о њему говори.
Мила Џонић каже да кривицу за убилачку страну сина тражи и у себи и у васпитању иако је Горан већ деда.
– Муж и ја смо пензију стекли мучно радећи у иностранству и стварајући Горану боље сутра и направили смо све што смо могли да њему и његовој породици олакшамо живот, а он ово да направи. Како је то могуће. Не могу ни своју ћерку да смирим јер Јасмина не може да прихвати да је њен брат био способан да постане злочинац и убица, а опет она има своју децу и може да скрене мисли, а ја не могу јер ме утроба боли због Горана. Куку, леле и тако занавек док дишем – уз вапаје јадикује Мила.
Она нам је испричала да је с породицом покушавала да изанализира све Горанове потезе у току припрема убиства Ђокића и након њега, али каже да никоме ништа није било сумњиво.
– Питала сам снајку да ли је осетила дим на његовој гардероби или нешто друго што би га повезало са…. али и она каже да није приметила ништа – завршава Мила и наставља да лелече и за унуцима, који су такође осумњичени за троструко убиство:
– Снајка кука за својом децом, а ја за свима. Отишла је да преда молбу да пусте Милана и Стефана јер деца имају алиби да су у ноћи злочина били на послу.
ЛАЖЕ ПСЕТО, УМРЕЋЕ У МУКАМА!
Исказ Горана Џонића у којем је навео да га је у троструко убиство умешао Јојке, крупнији од двојице браће Милошевић, који носе исти надимак, приморавши га да га обавести када у село код мајке дође Горан Ђокић, који је иначе живео у Алексинцу, где је држао мењачницу, да би га потом ликвидирали с његовим најмилијима, Ђокићева мајка Стојанка је прокоментарисала отресито с горчином, коју ће вероватно осећати до краја живота.
– Лаже псето, умреће у најгорим мукама – процедила је Стојанка о Џонићу, за којег је рекла да је после злочина седам дана с њом јео и пио иако јој је уништио дом.
Мршава старица очију отеклих од плакања, осим што иде на гробље са снајком Верицом и још једном рођаком, не излази из куће, а њене пратиље је штите од посета комшија и родбине јер јој нико не прија.
Према наводима Верице, Стојанка не говори ни о чему другом, осим о трагедији која их је задесила, и каже да нема речи којим би објаснила колико је Ђокићеву мајку шокирала и следила вест да је Горан Џонић убица њене породице јер зна да је њен син Џонићу веровао и поверавао му задатке попут прања аутомобила, у којем је увек у гепеку имао сеф с новцем.
– Црна Стојанка не једе и не пије откад је сазнала да је зверство починио тај нитков који нам није излазио из куће. Ја одем и набавим шта треба, а Стојанка нема снаге ни да живи – рекла је Верица, док седокоса жена која борави с њом и Стојанком у кући добацује:
– Мука нам је више од људи. Сви су досадни. Злочин је извело више људи, а поред тог монструма, не зна се ко је још учествовао у томе. Стојанка жели да сазна и погледа у лице све те злочинце и пљуне их иако јој ништа не може вратити њену децу. Остала је да живи као лист на ветру који непрестано дува.
Стојанка и у сну дозива свог убијеног сина, снају и унуку, а најтеже ју је погодила смрт унуке Лидије, за коју сви имају само речи хвале. Несрећна старица је на сахрани, на којој је био и убица Џонић, пала на земљу уз повике да жели да и сама умре тог часа и буде сахрањена уз мезимицу коју су јој зликовци отргли из наручја у цвету младости, тада и не слутећи да јој је дом уништио неко толико близак.
– Ни на Косову нису овако убијали, као што су мог сина, снају и унуку – рекла је сломљена Стојанка.
Извор: Информер.рс/Република
