Стране обавештајне службе, пре свега енглески МИ-6 и америчка ЦИА, умешане су у атентат на премијера Србије Зорана Ђинђића 2003. године!
Оваква сазнања директно произлазе из транскрипата разговора двојице обавештајаца – Ендрјуа Монктона из МИ-6 и Дејвида Блека из ЦИА уочи убиства и непосредно након тога. Из разговора које су пресреле српске службе види се да су МИ-6 и ЦИА планирале у Србији операцију „Мач“ и да су њихови оперативци правили спискове за хапшења у акцији „Сабља“ која је уследила после атентата. Открива се и због чега је Ђинђић изгубио наклоност Запада па су Американци и Енглези морали да пређу на план Б и још много тога…
Први транскрипт
Како преноси Република, неколико дана пре сусрета Блек се вратио из Беча где се састао са својим надређеним Строубом Талботом који му је пренео инструкције из Вашингтона о покретању операције „Мач“. У питању је обрачун са организованим криминалом у Србији и политичким противницима тадашње владајуће гарнитуре. Из овог пројекта касније проистиче полицијска акција „Сабља“. У „Мажестику“ се 7. марта среће са Монктоном.
М: Како је било?
Б: Лепо. Био сам два дана тамо, али време ме није послужило. Падала је киша. Строуб баш није био расположен за неке необавезне приче, а Дојч се појавио накратко… Обезбедио нам је место састанка, рекао да има неких неодложних обавеза и изгубио се.
М: Шта су одлучили?
Б: Крећемо са операцијом „Мач“. Значи, све како је договорено. Циљ акције уклонити препреке… Политичке, пре свега… Значи ДСС, радикали и социјалисти. Као што знаш, операција је подељена на три сегмента, с тим што ћемо се сада концентрисати само на план А. План Б и Ц засад нису у нашем фокусу јер, ако све буде ишло како треба са планом А, ове друге две варијанте неће ни бити потребне.
М: У реду. Ми смо спремни за сваку акцију, али боље је да операцију носе ови из Државне безбедности, а да ми само логистички делујемо, односно да повежемо активности на терену. Како војску искључити из свега?
Б: Жандармерија ће операционализовати акцију. Сугерисало се да Гури и Сретен Лукић буду ударне игле. Они су погодни за овакву врсту посла, јер им је за вратом Хаг. „Поскок“ не треба много експонирати јер тамо има много непоузданих и сумњивих. Михајловића ћеш ти упознати са основним смерницама операције, док је Бил (амерички амбасадор Вилијам Монтгомери) добио задатак да о свему обавести премијера Ђинђића.
М: Ако ово завршимо како треба, имаћемо стабилност у Србији на дужи рок. Треба се припремити и на евентуалне протесте грађана на улицама… Срби су чудни, буне се кад то нико од њих не очекује. После последњих иступа не можемо више бити сигурни ни у Ђинђића.
Други транскрипт: Овако је изгледао наставак разговора двојице агената
Б: Сви су разочарани у Вашингтону, највише Стејт департмент. Не верују да је неко у стању да се тако неповољно изјашњава о нашој политици. Видећемо, можда ћемо, ако његов одговор буде… Од Ђинђићевог одговора зависи да ли ћемо морати да пређемо на варијанту Б или Ц.
М: Не треба искључити ни опцију ванредног стања. Председница Скупштине неће правити проблеме. Ако не буде све ишло глатко, не можемо искључити ни крајњу опцију…
Б: Ја ћу нашима наложити да направе спискове и, ако је маса обезглављена, неће бити проблем и јавно мњење ће се брзо помирити са учињеним. Наравно, медије такође треба припремити за новонастале догађаје. Мислим да ту наши људи држе ствари под контролом. Михајловић неће правити проблем, али ми смо ти који ћемо морати да проценимо када смо постигли ефекат и када је крај репресивним мерама. Морамо интензивирати праћење кључних људи са списка. Ускоро ће нам стићи и додатна појачања из Мађарске, Аустрије и Белгије… И тимови за логистичку подршку… Све ће бити спремно до 10. марта.
М: За специјалне задатке ангажоваћемо и Марка из Сурчина. Његови знају да буду ефикасни и сурови кад затреба.
Б: У првом удару морамо елиминисати сваку могућност да се на нашу акцију одговори. Сви људи који нису под контролом у службама безбедности морају бити склоњени. Не сме се тактизирати или бити селективан. Списак постоји и по њему се може радити, али брзо и енергично. Треба заузети све осетљиве позиције у граду и радити без пардона. Ђинђић није хтео да смири Србију и сада ћемо ми то учинити, али на дужи период.
М: Непознаница је једино Црква. Нисам сигуран како ће они реаговати… Наравно, постоји стална опасност од могућег насиља, пошто у Србији постоји много нерегистрованог оружја код грађана. А имамо и много људи који имају борбено искуство на ратиштима. То може представљати проблем. Југ Србије може бити незгодан због близине Косова.
Б: Команда НАТО је добила упутства како да реагују њене јединице у земљама у окружењу. Борбена готовост на Косову већ је подигнута на виши ниво. Србија ће бити херметички затворена и зато треба ограничити кретање страних новинара који неповољно извештавају о нашим потезима. Посебно треба надзирати дипломате у Београду, а нарочито Русе.
Трећи транскрипт
Разговор двојице страних агената снимљен је 8. март 2003. године – дакле само четири дана пре атентата.
М: Како ће Чедомир Јовановић прихватити уклањање својих пријатеља? Неће му бити лако јер мора да направи заокрет од 180 степени. Треба преусмерити и токове трговине дрогом кад склонимо екипу из Земуна. Не би било лоше да ови из Сурчина преузму те послове.
Б: Све ће доћи на своје место кад се оконча ова деликатна операција. Замишљена је перфектно, а на нама је да је изведемо како треба. Сви ће прихватити чишћење политичких противника, у то не треба имати сумње. Војска се мора у потпуности изоловати из ових догађаја.
М: Знамо ли друге варијанте акције јер се мора на време предвидети. Војску ћемо лако затворити по касарнама, пошто су се многи официри већ декларисали за нашу страну, али је велика непознаница Кула. „Црвене беретке“ су добро наоружане и трениране. Легија је изгубио место команданта јединице, али су његови корени ту дубоко међу људством. Не постоји формација која им се у Србији може супротставити. Видео сам и досијее Легије и Маричића које су радили наши стручњаци, анализа личности.
Б: Да, ради се о опасним људима, али помало недораслим ситуацији.
М: Када сам разговарао с Вилијамом Вокером, увек је истицао да је био импресиониран овом формацијом на терену. Каже да су добри!
Б: Он их је видео на Косову. Мало сам размишљао о бази Бондстил на Косову и, евентуално, са базама на Копаонику и Старој планини. Како бисмо онда доминирали! У праву су наши стратези кад кажу да је Србија кључ истока.
М: Да, тако добра земља на тако добром месту. Али, нажалост, сами су криви. Највише ме погодило у Ђинђићевом интервјуу у Бањалуци када је рекао да му сметају честе посете наших амбасадора и људи из обавештајних служби. А није рекао да смо ми у Владу Србије углавном долазили на позив његових министара. Ми смо им организовали власт и државу. Каква незахвалност!
Б: Без нас би стали за десет дана.
М: Ми смо им организовали све послове. Полиција и Државна безбедност су реформисане под нашом контролом и сад сасвим пристојно функционишу. Душан се у почетку није најбоље сналазио, али је он једини који и сада слуша шта да ради. Ови други су дигли носеве и глуме неке експерте. Чеда је најгори од свих јер је превише отишао на другу страну.
Четврти транскрипт
Разговор двојице агената забележен је 11. марта у 14 часова у просторијама британске амбасаде – мање од 24 часа пре атентата.
М: Зоран није пристао да одобри акцију?
Б: Нажалост, није.
М: Невероватно! Не могу да верујем да не види колико је то добро за њега. Шта се десило са њим?
Б: Не знам. Чак је рекао да је спреман да понуди оставку на место премијера и да се повуче, ако то од њега буде тражено.
М: То уопште не личи на њега. Шта ћемо даље?
Б: Варијанта А отпада. Значи, прелазимо на реализацију плана Б, а одмах затим, значи у најкраћем року, и плана Ц. Јасно ти је који су ваши задаци?
М: Наравно. Одмах крећемо.
Б: Срећно.
М: Срећно.
Извор: Република/srbijadanas.com
