Недавна акција Росу, ротација у контингенту КФОР-а и долазак пука британских Гурки, једнострана акција и упад у северни део Косовске Митровице. Неко би упитао какве све то има везе са Великом Британијом. Међутим, председник Србије је по први пут пре пар дана изнео и данас поновио да има оперативна сазнања да је Велика Британија знала за ове упаде, као и да су требала још две да се догоде у суботу у Гњилану и Урошевцу ( Феризај како га сад Албанци зову).
Вучић је поновио да су до ових сазнања дошле обавештајне службе, као и о томе какву улогу је у целој причи имала Велика Британија.
„Треба да разговарам са Британским званичницима и једва чекам, желим добру сарадњу, али људи, коме је у интересу да иде са пушкама? Због чоколадице за које ћете да кажете да није плаћена царина? Да, ми знамо да су се они договарали. Требало је јуче и данас да се спроведе слична акција у Гњилању и Урошевцу, да би се доказало да је реч о акцији за борбу против корупције „ рекао је Вучић и додао:
„Наравно, када смо их провалили, повели су истрагу одакле то Вучић зна. И сада је то највећи проблем у Приштини како су наше безбедносне структуре то знале. То је посао наших безбедносних структура.
Међутим, прича о Бритнацима на Косову и Метохији није нова. Она је почела када занемаримо историјски контекст, о коме ће више бити речи у наредном тексту са оружаном побуном косовских Албанаца.
Лорд Ешдаун међу ОВК
Први Британац који је успоставио везу са ОВК било је покојни лорд Педи Ешдаун бивши високи представник у БиХ који је посетио после слома ОВК у септембру терористе. Посебно село Јуник, у непосредној близини Дечана, иначе терен тада главног командира ОВК за овај део — Рамуша Харадинаја. На снимку који је касније представљен и на суђењу Слободану Милошевићу у Хашком трибуналу види се Педи Ешдаун, како шета међу лидерима ОВК док је био њихов стални гост, пред којим су показивали оружје, али је он препоручивао да се оно склони. И бивши председник Слободан Милошевић је изјавио тад на суђењу да снимак је адекватан пример пристрасности Велике Британије албанским терористима
Оно што сам далеке 2017. Изјавио слободно могу да поновим опет у септембру 1998. вец́и део терористичке ОВК био разбијен и протеран у Албанију, као и да је улазак Верификационе мисије спасио ОВК од слома.
Већ тад се у ваздуху назирао сукоб, у коме је у касну јесен 1998. Када је Војска Југославије помогла МУП-у Србије скоро угушила побуну, а на сцену су тад ступили Американци и Британци, како би успели да спасу преостале борце УЧК. Покренут је прво притисак војне машинерије и претња интервенцијом почетком октобра 1998. да би затим уследили разговори Милошевић –Холбрук, који су гле чуда, јуче се навршило 22. године од почињања операције доласка верификационе мисије ОЕБС-а коју је водио пензионисани амерички генерал Виљем Вокер у кобинацији са осамтрачким летовима извиђачких и шпијунских авиона. Заемник је гле чуда био Британац .
Али, кренимо редом. Најпре ако је него до савршенства осликао деловање Британаца на Косову и Метохији то је био британски новинар Тим Маршал, који је годину дана после петог октобра издао књигу код нас под називом „Игра сенки“ у којој је Маршал до детаља описао на неколико десетина страница британску улогу на КиМ. Лидери и паралидери ДОС-а књигу су дочекали на нож, али скоро 20 година касније ова књига не губи на актуелности.
Британци долазе на Космет
„У седишту Министарства одбране звонили су телефони. Решење је било просто. Ако је Милошевић пристао да 2.000 цивила обезбеђује пристојно понашање Срба на Косову онда Велика Британија неће пропустити прилику да мало планира унапред- а то је значило да мало „процуња“, започиње увод у треће поглавље своје књиге Тим Марашл.
Маршал додаје да су и Министарство одбране и Форин офис имали планове за евентуални рат против Југославије.
„Сада се та ситуација попела високо на лествици приоритета, што је значило да на територији потенцијалног непријатеља треба убацити војнике да мало осмотре. То је било припремање за случај да дође до рата, његова сврха је била да се за кратко време заптите животи британскох војника“, пише Маршал и додаје да Британци нису хтели да понове исте грешке, као из Босне за време операције УН.
Подршка Британцима у оквиру Верификационе мисије стигла је на Косово преко убацивања Краљевског личног пограничног пука. На Косово је како пише британски новинар одишло неколико десетина припадника овог пука, а на пут за Мекдонију било је спремно неколико стотина припадника пука са свом опремом, муницијом и личним наоружањем, ако њихове колеге буду морале да се извлаче под борбом или буде потребна акција.
Британска специјална једница САС такође је ангажована и то кад је неколико припадника ове специјалне једнице било убачено у Верификациону мисију.
„Искористили смо прилику да један тим момака из САС убацимо у мисију КВМ. Тачно је радили су као посматрачи и Британци су се трудили из спетних жила, да спразум и примирје одрже, али су радили и друге ствари“, пише Маршал.
Осим САС у британском саставу мисије КВМ била је и групица ненаоружаних војника на челу са генерал-мајором Џоном Дренкијевичем, међутим осим САС Британци су на простор Косова и Метохије обацили 14. Обавештајну и Краљевске сигналисте. Сви су имали дипломатске пасоше. САС су били и изводница ваздушних снага да за њихове потребе лоцирају циљеве. Улога САС на Косову 1998 била је одређивање циљева. Тражили су путеве, мапирали трен обележавали руте потенцијалног извалечења верификатора…
То је оно што Британци називају „Обавештајна припрема ратишта“. Свако од њих је имао другачији задатак.
14. обавештајна
Четрнаеста обавештајна је елитна војна једница која заједно са САС обавља такозвано дубинско надгледање. Њене припаднике обучава САС, који своје акције планира на основу информација добијених од 14. Обавештајне. Како је записао Маршал цитирајући неименованог аналитичара то су људи који усавршавају исрски акценат, џоњају по пабовима и кафанама. Када би војници 14. Обавештајне обишли српски или ОВК пункт они се нису само руковали, него су памтили, пратили и понешто записивали. Обраћали су пажњу на значке официра, постављали су пријатељска питања интерсовали се где се официр школовао, који је род, какв је успех имао …. Све информације до којих су долазили су касније преобличавали у обавештајне извештаје који су слати Министарство одбране..
До средине децембра 1998. на Косову се налазило 160 Британаца ангажованих за операцију „Сигурна смрт“, која је подразумевала кретање оклопних возила одређеном рутом и стварање ватрене заштите 5 километара испред колоне верификатора док су се под ватром повлачили са простора КИМ.
Једнице за подршку које су стигле у Македонију стационирале су се на простору некадашњег војног полигона ЈНА „Криволак“.
Да су Британци присутни на овом подручју у јавности се први пут прочуло после батина које су добили у Македонији у кафани „Куку леле“.
Агресија 1999.
Током бомбардовања СРЈ, НАТО је — што се тиче циљева на Косову — био у сталном контакту са ОВК. Тај контакт је оствариван преко албанске армије и путем незваничних канала — шпијуна ЦИА, САС-а и других тајних служби. Од стране британског САС-а припадници ОВК су, након обуке у Албанији, опремани модерном комуникационом техником уз помоц́ које су након преласка на територију СРЈ наводили бомбардере НАТО-а на циљеве на земљи.
Британац учесник битке на Кошарама
Британац Џон Харисон, бивши је припадник ОВК, за заслуге током рата на Косову добио је највиша признања од те назови-државе, али и улицу у Призрену — са својим именом. Он се 2017. огласио се на Фејсбуку и на свом профилу објавио статус у коме каже „да је спреман да дође да помогне својим саборцима (ОВК) ако затреба“. Харисон, који је учествовао у бици на Кошарама 1999. године, изразио је жељу да тамо буде и сахрањен. А Албанци га и данас памте по изјави: „Да нас је било више, данас бисмо пили кафу у Београду. Косово би било много веће!“.
Извор: Курир.рс
