Данас у Србији приватну пензију уплаћује више од 206.000 људи.
Многима то уплаћују и фирме, али је све више оних који се одлучују да новац за старост повере неком приватном пензионом фонду. Најновјији подаци говоре и да приватну пензију највише уплаћују грађани који имају између 40 и 60 година, а да је просечна уплата око 4.000 динара месечно.
Грађани који већ уплаћују у приватне пензионе фондове у просеку на свом рачуну имају 201.000 динара, пише Блиц. Најновији подаци НБС показују да у ове фондове сада уплаћује тачно 206.830 људи, те да већину (57,4 одсто) чине мушкарци и да је просечна старост корисника 47 година.
Нови податак је и да у свим фондовима има око 48 милијарди динара уплата, што је у односу на 2010. годину четири пута више, а у односу на 2016. скоро два и по пута више.
Колико и којим темпом треба уплаћивати новац, лична је одлука. Практично не постоје лимити, а искуства говоре да неко уплаћује 1.000 динара месечно, неко 2.000… Такође, месечне уплате нису обавеза, што значи да један месец можете уплатити 5.000, други 1.000, па трећи ништа…
Друго често питање јесте оно које се тиче приноса, односно исплативост и висина пензије по престанку уплате. Принос практично зависи од неколико фактора: висине уплате, периода уплате и на крају приноса који фондови остварују на ваш новац.
Просечан пример који се последњих година често износи јесте да на уплаћен новац годишње можете остварити добит од око пет одсто. То значи да би за уплате од 2.000 динара месечно током 25 година, исплата на месечном нивоу током 20 година износила око 17.000 динара.
Принос фондова знао је бити и мањи, око два одсто, али је важно рећи да се не гледа принос за једну годину него просечни за цео период уплате. Зато треба подсетити да је претходних година било фондова и са приносима већим од 9 одсто.
Иначе, приватна пензија не зависи од дужине радног стажа, већ од редовности и дужине периода у коме вршите уплате и начина на који се та средства инвестирају.
Доња старосна граница не постоји и свако ко има мање од 70 година може да буде члан фонда, без обзира да ли је запослен или не, односно да ли је домаћи или страни држављанин.
„Структура улагања имовине фондова није се знатније променила у односу на претходни период, па су највећи удео, укупно 77,3 одсто, имале државне обвезнице, затим средства на кастоди рачунима и орочени депозити банака који су чинили 8,9 одсто и акције 12,7 процената. Највећи део имовине фондова био је у динарима, 84,2 одсто а осталих 15,8 одсто имовине се налазило у еврима“, наводе у НБС говорећи о томе где фондови улажу новац грађана.
Извор: Блиц.рс
