Прошло је 20 дана од убиства власника мењачнице у Алексинцу Горана Ђокића (47), његове супруге Гордане (46) и њихове двадесетпетогодишње ћерке Лидије, али и поред интензивне полицијске потраге, осумњичених за незапамћени злочин и даље нема. Оно што је све јасније је да мотив свирепе ликвидације читаве породице није било искључиво користољубље већ Горанови послови, о којима чак ни најближа родбина није знала ништа. На основу пронађених трагова, реконструисани су последњи тренуци живота Ђокића, али кључни трагови, као што су оружје из којих су усмрћени, и даље фале.
Органи гоњења верују да је убица имао само један проблем, како да уђе у возило породице Ђокић, а да је након тога, само спровео добро разрађен план.
„Несумњиво је да је дуже време пратио њихово кретање, зато се проверавају камере видео надзора у Моравцу како би се утврдило присуство неке особе која није имала оправданог разлога да се ту задржава. Све указује да их је 26. септембра након што су око поноћи кренули пут Алексинца од куће Горанове мајке у Моравцу, неко пресрео, а затим ушао у њихов аутомобил. Једини проблем убици је представљало баш то, како да иначе неповерљивог Ђокића наведе да га пусти у кола. За то постоје две могућности, или га је познавао, што је вероватније или се прерушио у униформу, што би Горана навело да помисли да је полицијски службеник. Кад се нашао у возилу, било му је лако, Горан је био практично инвалид због проблема са куковима, не би могао да му се озбиљније супротстави чак и да није био наоружан“, наводи саговорник упознат са овим случајем.
„Гордана је по природи била мирна и плашљива жена, а Лидија је вероватно била успаничена. Све указује да је прво пуцао у Гордану са задњег седишта, метак је погодио у груди, али могуће је да није одмах умрла. На тај начин је Горану ставио до знања да је спреман на све. Претпоставља се да је онда Лидији, за коју је знао да би Горан за њу учинио све, ставио пиштољ на чело и принудио га да оде до старе сепарације у атару села Моравац. Он се вероватно надао да ће убица бар њу поштедети, па је пристајао на све. Када су дошли до места званог Дудине баре, пуцао је у све троје, чак и у већ рањену, а можда и мртву Гордану. На том месту су за сада пронађене три чауре које потврђују ову верзију догађаја као и већа количина крви што је доказ да су ту усмрћени, а затим и спаљени“, додаје извор.
Мада се спекулисало да је породица можда усмрћена Горановим пиштољем, та могућност је искључена.
„Ђокић је имао оружје које је, као верујемо, носио са собом, али ради се о револверу. То оружје има буренце, не избацује чауре. Она која је нађена у колима и остале пронађене на месту убиства су калибра девет милиметара и испаљене су из пиштоља. Не искључује се могућност да га је убица сакрио, бацио у реку или га се на други начин отарасио. Ово из разлога што је криминалцима познато да се на основу чаура може доћи до оружја. Трагови ударне игле на чаури као и урези који на њој остају приликом проласка кроз цев су јединствени, као отисак прста. Пробним пуцањем и поређењем током балистичке анализе, несумњиво се може утврдити да ли је пуцано из истог оружја. Провериће се и чауре из ранијих кривичних дела да би се установило евентуално поклапање да би се утврдили да ли је исто оружје некада коришћено што може довести до идентификације извршиоца“, објашњава саговорник.
Несумњиво је да су Ђокићи опљачкани, али све указује да то није био једини разлог за њихово погубљење.
„Да је само желео да их опљачка, извршилац би то могао да учини на много бенигнији начин. С обзиром на то да их је пратио, знао је где су оставили возило у којем је Горан држао новац. Могао је да га украде, имао је могућност да из заустави на превару или уз оружану претњу, да их истера из кола и да се тако домогне новца. Такође, након убиства могао је да узме Горанове кључеве од стана и мењачнице и да украде новац који се тамо налазио. Имао је времена, јер је њихов нестанак пријављен тек после два дана. Међутим, стан није био испретуран, у њему је било новца, а иста ствар је било у мењачници, новац није диран. Онај коме је на уму само пљачка, однео би и накит жртава, што се није десило. Све указује да је Ђокиће много мрзео и то истрагу усмерава ка онима који су од Горана позајмљивали новац. Али ту је полиција наишла на ћорсокак јер свеске са именима дужника нема, или је извршилац спалио или је однео са собом као и Гораново оружје. Ни од какве помоћи у њиховој идентификацији није ни Горанова родбина јер он ни најближима никада није говорио детаљније о својим пословима. На питање како му иде посао, увек би лаконски одговарао са: – Добро је, добро ! И ту би ставио тачку“, додаје извор.
Више се не искључује могућност да је био само један, али добро припремљен убица.
„Могуће је да је радио сам, врло вероватно да је носио рукавице јер мањкају трагови које би иначе морао да остави. Након што је спалио возило десетак километара даље од места где је ликвидирао породицу, није му био неопходан превоз. Имао је времена, било је глуво доба ноћи, а тек неколико километара га је делило од Доње Трнаве и Тешице“, каже саговорник упућен у овај случај.
Сматра да има решење за мистерију како нико није приметио ватру која је горела и у Дудиним барама и у шуми где су кола спаљена.
„На месту где су нађена тела било је трагова паљевине и од раније. Мештани су ту спаљивали смеће, старе гуме, па чак и да је неко приметио ватру и у глуво доба ноћи, могао би помислити да је то последица такве активности. Још теже је било приметити паљевину аутомобила јер је био сакривен у дубокој шуми, даље од насељених места“, наводи извор.
Оно што може бити додатни траг у истрази је што су Ђокићи погубљени код старе сепарације у Моравцу, а возило је спаљено такође код сепарације у Тешици па није немогуће да је убица некада био ангажован на радовима на експлоатацији песка.
Да подсетимо, Ђокићи су нестали у ноћи између 26. и 27. септембра а након потраге током које су коришћени и полицијски хеликоптери, њихова тела пронађена су 2. октобра у јами покривеној даскама.
Извор: Курир.рс/Телеграф
