Злато од детета, душа предобра, анђео – ово су речима којима породица, пријатељи и познаници описују трагично страдалу Лидију Ђокић (25), девојку која је ни крива ни дужна брутално убијена због нечије обести.
Откако се 28. септембра појавила вест да је на путу од алексиначког села Моравац, где су били у посети породици, до свог дома у Алексинцу без трага нестала трочлана породица Ђокић – супружници Горан (57) и Гордана (56) и њихова кћерка Лидија непрестано је тражен мотив ко би и зашто желео да им науди. Испитивано је све, од породичних односа, послова, тога какви су људи… И ни у једном од одговора није било нити једне назнаке да би ико имао разлога да Лидији нанесе зло.
Шест дана касније цела Србија је остала у шоку – Лидијино тело пронађено је међу грањем и лишћем, прекривено даскама, у атару села Моравац где је цела њена породица и нестала. На истом месту пронађена су и тела њених родитеља. Убијени су хицима из пиштоља, а онда су запаљени.
Девојка је била образована, културна, добра, привржена породици, живела је мирно. Завршила је Вишу пословну школу струковних студија у Лесковцу. Није имала дечка. Време је волела да проводи са породицом, са њима је често путовала, тако је провела и последње дане.
Три дана пре нестанка вратила се са породичног путовања из Врњачке Бање, на дан нестанка заједно су код Горанове мајке у кући у селу Моравац припремали зимницу. Није слутила каква ће је судбина задесити, са другарицама се готово до последњег тренутка дописивала о уобичајеним темама.
Када се сазнало за злу коб, чланови породица Ђокић и Аритоновић, али и пријатељи убијене Лидије потресним порукама на друштвеним мрежама опраштали су се од ње називајући је душом, златом и анђелом.
Људи се и даље питају ко је особа која је смогла снаге да угаси живот једне, практично, девојчице.
– Хтела сам да умрем када сам чула… Жао ми је јер су добри људи, тај ко је то урадио, то је монструм, није човек. Тога бих ја сместа убила, ко је могао да подигне руку на девојку од 26 година. Што су убили жену и дете – рекла је кроз сузе за „Блиц“ Бранислава Стојановић, комшиница Горанове мајке.
Да је Горан, који је држао мењачницу и у чијем се послу са новцем налази потенцијални мотив злочина, био привржен својој јединици сви су знали. Локал је назвао „Лики“ по њој, на Виберу је је држао заједничку слику, а продао је и кућу како би од тог новца испунио жељу кћерки и купио јој стан, због тога је радио у мењачници од јутра до мрака, испричали су познаници породице.
Када су убијени познаници су на прагу мењачнице оставили три руже, две црвене и претопоставља се, белу за Лидију.
Моравском улицом у Моравцу данас су одјекивали плач и лелеци, тела Гордане и Горана допремљена су у породичну кућу Ђокића из које ће сутра поворка кренути ја гробљу у Житковцу где ће се налазити вечна кућа страдалих.
Допремљен је и бели ковчег у којем ће у земљу бити положена несрећна девојка, након што њено тело стигне са Института за судску медицину на коме се и даље налази због идентификације.
Подсетимо, породица Ђокић нестала је у недељу 26. септембра иза поноћи, а породица је нестанак пријавила два дана касније, пошто се нису никоме јављали и нису отварали своју мењачницу. Убрзо након тога почела је опсежна потрага за њима, полиција је два пута улазила у њихов стан, али трагова није било. Пуних шест дана касније пронађен је њихов запаљен аутомобил у атару села Тешица, а неколико сати касније и њихова угљенисана тела десет километара даље, у атару села Моравац, из ког су у ноћи трагедије кренули из куће Горанове мајке ка свом дому у Алексинцу.
Утврђено је да су Ђокићи убијени хицима из пиштоља, а потом су њихова тела запаљена и па бачена у шибље, где су била прекривена гранама, лишћем и даскама.
Препоставља се да ово убиство нови потпис професионалца, да га није починила једна особа, већ да је имала најмање једног помагача и да је разлог због због ког су се одлучили на овај свиреп злочин користољубље.
Извор: Еспресо / Блиц
