Париз — Француска је повукла своје амбасадоре у Америци и Аустралији ради консултација изазваних „изузетном озбиљношћу“.
Канберине изненадне одлуке да откаже наруџбу подморнице француске производње и уместо тога склопи безбедносни пакт са Вашингтоном и Лондоном.
Француски министар спољних послова Жан Ив ле Дријан каже да је наређење да се амбасадори врате у Париз „одмах“ издато на захтев француског председника Емануела Макрона, пише „Блиц“.
„Ова ванредна одлука оправдана је због изузетне озбиљности најава које су 15. септембра дале Аустралија и Америка“, рекао је Ле Дријан у саопштењу у петак увече.
Французи су бесни због одлуке Аустралије да откаже уговор вредан 90 милијарди долара који је 2016. године потписала са француском компанијом „Навал Гроуп“ за флоту од 12 најсавременијих подморница нападне класе. Тај договор је већ био натегнут због прекорачења трошкова, кашњења и промена дизајна. „Навал Гроуп“ је саопштила да је нови споразум по којем ће Канбера набавити подморнице на нуклеарни погон америчке и британске израдње, уместо оних из Француске, „велико разочарање“.
Ле Дријан је већ описао трилатерални АУКУС безбедносни пакт као „убод у леђа“.
„Напуштање пројекта који је повезивао Аустралију и Француску од 2016. године и најава новог партнерства са Америком представља неприхватљиво понашање између савезника и партнера, чије последице утичу на саму концепцију наших савеза, наших партнерстава и важност индо-пацифичког региона за Европу“, додао је Ле Дријан.
Ово је први пут у историји да је Француска опозвала америчког амбасадора, а савезнички однос две земље сеже још од америчког рата за независност. Француска је такође отказала свечаност у знак сећања на годишњицу битке код залива Чесапик, одлучујућег догађаја у рату који је окончан победом француске флоте над Британцима 1781. године.
Званичник Беле куће рекао је „Ројтерсу“ да Америка „жали“ због француске одлуке и да је Вашингтон у блиском контакту са Паризом. Званичник је додао да ће се Америка у наредним данима ангажовати на решавању тензија између две земље.
Питер Рикетс, бивши амбасадор Велике Британије у Француској, твитовао је: „Не потцењујте реакцију Париза. Не само бес, већ и прави осећај издаје због тога што су Велика Британија, Америка и Аустралија преговарали иза њених леђа шест месеци. Занимљиво да амбасадор није повучен из Британије. Очито да Париз сматра Канберу и Вашингтон главним „сплеткарошима“, а Лондон саучесником. Очекујте даље француске мере које ће погодити све три земље“.
Француска није споменула Британију ни у једној службеној комуникацији у вези са споразумом, фокусирајући свој бес на Аустралију, а нарочито на Америку. Француски амбасадор у Аустралији Жан Пјер Тибо, док је напуштао своју резиденцију у Канбери, рекао је да је Аустралија „направила велику грешку“.
Амерички званичници тврде су да су о споразуму прво обавестили Французе у среду ујутро, неколико сати пре него што је амерички председник Џо Бајден то званично саопштио. Такође су рекли да су амерички званичници неуспешно покушали да закажу састанке са својим француским колегама пре него што је вест о споразуму процурила у аустралијску и америчку штампу, док Французи то поричу.
Суочени са катастрофалном збрком, обе стране су покушавале да пребаце кривицу на ону другу. Међутим, јасно је да су Француску пријатељи оставили по страни у питању од критичног стратешког и економског значаја.
Нешто пре најаве опозива амбасадора, Линда Томас-Гринфилд, америчка амбасадорка у Уједињеним нацијама, покушала је да умањи штету у односима две земље.
„Као што је председник рекао, блиско сарађујемо са Француском око заједничких приоритета у индо-пацифичком региону и наставићемо то да радимо овде у Савету безбедности. Добри пријатељи понекад имају неслагања, али то је природа пријатељства. Зато што сте пријатељи, можете имати несугласице и наставити да радите на тим подручјима сарадње“, рекла је она.
У Паризу, међутим, није било ни трага од речи попут „сарадње“ и нема назнака да је Француска спремна да крене тим путем.
Макрону предстоје избори за седам месеци. Будући да га десничарски националисти угрожавају, пажљиво ће се пратити начин на који јавност реагујр на ову америчку „увреду“.
Француски председник ће се сигурно обратити својим европским партнерима, а посебно Немачкој, док преиспитује западну алијансу и азијску политику.
Како пише „Ле Монде“: „Осим француског поноса, место Европе и њена улога у свету доведени су у питање. Где Европа жели да стоји у глобалном престројавању које се дешава у сенци америчко-кинеске конфронтације?“
Значај повлачења амбасадора
Опозив амбасадора или шефа дипломатске мисије показатељ је крајњег негодовања и неслагања једне земље са радњама, одлукама или изјавама друге. То је, генерално, претпоследњи корак пре потпуног раскида дипломатских односа, при чему је ово последње последица великих тензија и представља најнижи однос међу државама и знак колико се њихов однос озбиљно погоршао.
Међутим, постоје различити нивои озвиљности опозива амбасадора, при чему је повлачење на „консултације“, што је Француска сада урадила, најбезопаснија опција. Али, како не постоји много тога о чему се не може „консултовати“ на даљину путем савремених средстава комуникације, и то је недвосмислен показатељ колико је једна земља љута због понашања друге.
Колико тај бес може бити дубок често је у директној сразмери са дужином опозива, која може бити од неколико дана, до неколико година.
Извор: Блиц.рс
