Лука, млади Београђанин који је примио две дозе кинеске Синофарм вакцине против короне, ипак се заразио вирусом. Ово је његово искуство.
Прошлог понедељка стигла ми је порука да ми је истекло шест месеци од када сам примио другу дозу вакцине и да је време за трећу. Само неколико сати после тога добио сам температуру, а наредних дана мислио сам да се нећу извући и да вакцина у мом случају нема ама баш никакву улогу. У том тренутку није ми било битно ни то што сам млад, ни што сам примио обе дозе – већ само да останем жив и здрав.
Имам 28 година, живим у Београду и немам и никакву хроничну болест. Нисам алергичан и могу да пијем и једем апсолутно све. Почетком марта примио сам другу дозу „Синофарм“ вакцине и мислио да сам тиме затворио круг у коме се сви вртимо више од годину и по. То сам урадио првенствено због својих укућана и старих, јер нам се дешавало у породици да неко буде заражен и онда настаје драма док чекамо да видимо да ли је неко „фасовао“ ковид.
Вакцинисан сам одморио главу и почео да радим све као некада. Излазио сам, посећивао биоскопе, позоришта, спортске догађаје, фестивале и отишао на море. Када је прошао одмор и када сам се вратио у Београд, седам дана касније осетио сам прва два симптома. Температура и неподношјив умор. С обзиром на то да сам већ сумњао да имам ковид, овај пут сам био сигуран. У мом случају једноставно не можете да умислите, симптоми су толико јаки да без лекова не можеш да спаваш.
Убрзо сам добио резултате теста – негативан. Мислим се у себи: „Ма нема шансе, ако изгубим и чула то ће бити то“. Већ други дан температура је прешишала 38, а ја сам изгубио чуло укуса и мириса. То је то, време је да хитно одем код доктора.
Сећам се тренутка док сам улазио у клинику. Придржавао сам се за зид да не паднем, квака је ишла лево-десно све време, а ја сам се свим напорима трудио да погодим врата у средини. Осећао сам се као да је све исисано из мене и само моје кости и кожа шетају низ ходник. Ипак, потајно сам се надао да је јесењи грип с обзиром на то да сам ревакцинисан. Чујем доктора како цокће док гледа мој снимак плућа, а ординацијом се шири грозна и непријатна тишина.
„Строго мировање и изолација, ово су лекови које ћете узимати. По свему судећи, ви сте ковид позитивни“, биле су речи доктора.
Некако сам смогао снаге да купим све за терапију и четвороношке дошао до кревета из кога нисам излазио наредних пет дана.
Већ прво вече по узимању лекова осетио сам се као да имам 70 година. Све ми је било тешко, нисам могао да направим 15 корака до купатила, а једино што ме држало били су месеци вожења бицикла Београдом протеклог лета и пролећа. Температура је кренула да „дивља“ и две вечери сам се борио са ватром као никада. У тој борби изгубите све што вас чини младим. Нисам могао да будем више ни гласан као што сам био само два дана раније.
Већ четвртог дана осетио сам како се нешто мења. Почео сам обилно да се знојим и све време сам размишљао да ли вакцина коју сам примио сада има било каквог ефекта. Рећи ћу вам одмах – има. Осим тога што су ми резултати показивали упалу, крвна слика ми је била у најбољем реду. Тог четвртог дана осетио сам како се нешто дешава, као да је моје тело препознало вирус и почело да га уништава. Петог дана пробудио сам се без температуре која се више није враћала. Сада је остало да се борим са нестанком чула и повратком апетита. Једем и пијем све што никада нисам волео, и то ми невероватно помаже.
Само десет дана од сазнања да сам позитиван и да морам у изолацију, данас се осећам као онај стари. Наравно, не можеш да се понашаш као да се ништа није догодило, нити тело може да глуми да није прележало ковид, али је вакцина допринела да се мој имуни систем лакше и брже избори са вирусом.
Признајем, био сам скептик и ударао главом о зид питајући се зашто сам примио кинеску вакцину, али није ми дуго требало да схватим да ћу, када дође време, примити и бустер дозу. Заправо, не бих имао ништа против да сваки дан примам вакцину само да не бих доживео оно са чиме сам се данима борио. То не желим ни највећем непријатељу.
Извор: МОНДО/Блиц.рс
