Чудесна виђења свете Петке (коју празнујемо 27. октобра) дешавају се и данас – светитељка помаже у болести и невољи, али и опомиње оне који греше. Многима је спасила живот и извела их на прави пут вере. Векови пролазе, а прича о светитељки и даље надахњује срца верних. И снажи веру, враћајући нас, увек изнова, самој њеној суштини. Сви спасени испричали су исту причу, о жени у црном плашту…
Војници су одјурили даље, а жена у црнини је нестала. Тек после два сата ја сам скупио храбрости да изађем из капелице, не знајући да ли су моји гониоци у близини, али је напољу све било мирно и деловало је умирујуће.
После сам сазнао да је ова црквица посвећена светој Петки. Бацивши поглед на икону, видео сам да је Она била обучена у црне хаљине, и тако сам је препознао. Она ми је спасила живот, и зато долазим овде да јој се захвалим. Необична је и, на исти начин сачувана, прича из села Витановца код Краљева, која се ипак завршила срећно:
Домаћица породице је изашла на пут да сачека аутобус којим је требало да стигне њен муж, да му руком махне да не излази из аутобуса нигде у селу, већ да пожури кући због неке обавезе. Био је празник. Чекајући аутобус деси се да на њу налети комби, одбаци је у страну и она остане да лежи у несвести.
Освестила се у болници, баш када је примала ињекцију. После одласка болничарке, остаде “жена у црном поред кревета”.
„Требало је дете да ти страда, али ти си га заменила. Немој да тужиш возача који је је прегазио. Кад оздравиш, иди у цркву свете Петке и упали свећу… Зашто си радила на петак. И зашто уопште радиш недељом?“
Кад је утонула у сан, болесница је видела унутрашњост цркве свете Петке и распоред икона на зиду. Када је изашла из болнице, отишла је у цркву свете Петке и то испричала старешини. Као један од новијих постоји и пример студенткиње Музичке академије која је била болесна од леукемије:
Аутори монографије „Света Петка – слава српска и заштита верних“, као један од многих примера чуда наводе случај једне младе девојке која је боловала од леукемије:
„После много напора лекари су рекли да немају више шта да предузму. Тада су родитељи, скрхани болом, похитали чудесном лекару, моштима Преподобне мати Параскеве у граду Јаши, с јаком вером, с молитвама и сузама, да им исцели кћер.
Током два месеца свештеници Саборне цркве и родитељи заједно са кћерком молили су се Богу и Преподобној за исцељење. Након ревносних молитава, девојка се потпуно исцелила од леукемије, тако да су се чудили сви лекари, а почетком следеће године вратила се на Академију, на предавања.”
Векови пролазе, а прича о светитељки и даље надахњује срца верних. И снажи веру, враћајући нас, увек изнова, самој њеној суштини.
