Снажна соларна олуја, какве су се до данас догађале у просеку једном у сто година, могла би да доведедо потпуне „интернет апокалипсе“
Сунце увек засипа Земљу намагнетисаним честицама познатим као соларни ветар. Магнетно поље наше планете углавном спречава овај електрични ветар да нанесе већу штету Земљи и њеним становницима, али понекад – отприлике једном у веку – тај ветар ескалира у соларну олују а ново истраживање представљено на конференцији SIGCOMM 2021 упозорава да последице таквог екстремног свемирског времена могу бити катастрофалне по наш модеран начин живота, пише “Лајв сајенс”.
– Снажна соларна олуја могла би бацити свет у “интернет апокалипсу” због које велики делови друштва могу да остану без мреже недељама а некад и месецима – навела је у новој студији доцент Сангита Абду Ђјоти са Универзитета Калифорнија.
– Оно што ме заиста натерало да размишљам о овоме је то што смо са пандемијом (ковида) видели колико је свет био неспреман. Није било протокола да се тиме бавимо ефикасно а исто је и са отпорношћу интернета. Наша инфраструктура није спремна за соларна дешавања великог обима – рекла је Ђјоти за Wired.com.
Део проблема је у томе што су екстремне соларне олује (познате и као избацивање короналне масе или короналне експлозије) релативно ретке – научници процењују да је вероватноћа да екстремно свемирско време директно погоди Земљу од 1,6-12 одсто по деценији, према раду Ђјоти.
Само „мала соларна олуја“ угасила је сву технологију на 9 сати у Квебеку
У недавној историји забележене су само две такве олује – једна 1859, друга 1921. Ранији инцидент, познат као Карингтонов догађај, створио је тако велики геомагнетно поремећај на Земљи да су се запалиле телеграфске жице а аурора – обично видљива само код полова – примећена је код екваторијалне Колумбије. И мање олује могу имати последице – једна је тако у марту 1989. бацила у мрак читав Квебек на девет сати.
– Данас се људска цивилизација више ослања на глобални интернет а потенцијалне последице велике геомагнетне олује на нову инфраструктуру нису добро испитане – истакла је Ђјоти.
Како пише “Лајв сајенс”, добра вест је да су локалне и регионалне интернет везе вероватно у ниском ризику од штете због оптичких каблова на које геомагнетски индуковане струје немају утицај. Међутим, дугачки подводни интернет каблови су друга прича. Они су опремљени са репетиторима који су подложни геомагнетним струјама и читави каблови могу постати бескорисни ако само један репетитор остане без конекције, како се наводи у новом раду.
Свет је неспреман, „интернет апокалипса“ могла би трајати месецима
Ако довољно подводних каблова откаже у одређеном региону, читави континенти могли би се “одсећи” један од другог.
Такође, нације које живе на великим географским ширинама – попут Сједињених Америчких Држава и Канаде – подложније су соларном времену од оних на мањим латитутадама. Због тога би у случају катастрофалне геомагнетне олује нације попут САД вероватно биле прве одсечене од интернета.
Ту су и економске последице.
– Економска штета од ометања интернета на један дан у САД процењена је да кошта преко седам милијарди долара. Шта ако мрежа остане нефункционална данима или чак месецима? – запитала је Ђјоти, додајући да оператери мређе морају да озбиљно узму у разматрање екстремно соларно време како се шири глобална интернет инфраструктура.
– Кад се појави следећа велика соларна олуја, Земља ће имати око 13 сати да се припреми за њен долазак – упозорила је Ђјоти.
Фото: Pixabay.com
Извор: Информер.рс/Блиц
