Примања најстаријих у будућности би требало да у већој мери прате зараде.
Систем усклађивања пензија уведен почетком 2020. године највероватније ће ускоро претрпети извесне промене.
Чувена швајцарска формула требало би да се уреди тако да примања најстаријих у будућности у већој мери прате зараде. Недавно је и председник Александар Вучић најавио да ће држава настојати да пензије брже расту, а да проценат раста буде ближи постотку повећања плата. И Милан Кркобабић, председник ПУПС-а, недавно је најавио да ће се они залагати за формулу „три П – пензије прате плате“, пишу Новости.
То, како је раније израчунао Блиц, значи да би повећање требало да буде и веће од 1.470 динара у просеку, колико је пет одсто раста на просечну пензију од 29.400 динара.
Проф. др Милојко Арсић са Економског факултета у Београду објашњава за „Новости“ да би на основу кретања зарада и инфлације у протеклом делу године повећање пензија у наредној години, према швајцарској формули, могло да износи око шест одсто.
– Реална вредност повећања зависи од инфлације у другој половини ове и у следећој години, коју је тешко прецизно проценити. Ако би међугодишња инфлација у 2021. била три до четири процента, реални раст пензија би износио два до три одсто – каже Арсић.
Предлог Савеза пензионера да швајцарску формулу треба преформулисати и да пензије почну да прате раст зарада са 70 одсто, а инфлације са 30, професор оцењује као легитимну.
– Неопходно је, међутим, да се он уклопи у одрживу фискалну политику, односно у ону која ће се у дугом року одликовати ниским фискалним дефицитом и умереним јавним дугом. То значи да није добро да се брзина раста пензија одреди независно од планираног раста зарада у јавном сектору, планираних јавних инвестиција, пореске политике и др. На основу детаљних калкулација и приоритета одредило би се да ли примања најстаријих могу да прате зараде са 70 или 60 одсто или да остану на постојећих 50 процената – објашњава проф. Арсић.
Према његовим речима простор за нешто бржи раст пензија ствара се тиме што се број пензионера током последњих неколико година смањује, а то ће се вероватно наставити и у наредним годинама. С друге стране, раст броја запослених обезбеђује додатна средства за финансирање нешто бржег раста пензија, преносе Новости.
– Однос просечне пензије и просечне зараде за све пензионере средином ове године износио је око 45 процената, док је код старосних пензионера тај однос био 48 одсто. Овај однос обарају пензионери који имају релативно мали број година радног стажа. Када би се просек рачунао само на основу корисника који имају преко 35 и више година радног стажа тај однос би и сада био виши од половине – каже професор.
Арсић наводи да се због пооштрених услова за превремено пензионисање, као и за стицање инвалидске пензије, очекује да ће у наредним годинама расти проценат пензионера који имају 35 и више година радног стажа, а то ће аутоматски утицати на повећање односа просечне пензије и зараде. Наравно, повећање пондера уз зараде при индексацији пензије би допринело да просечне пензије брже достигну половину радничког просека.
Издаци за чекове тренутно се налазе на око 10,5 одсто БДП-а, што је испод нивоа пре 2014. године, али и веома близу договореном нивоу са ММФ-ом од 11 одсто БДП-а. С друге стране, плате запослених у јавном сектору већ су прескочиле договорену границу од 9,5 одсто БДП-а, преносе Новости.
Савез пензионера Србије је током последње јавне расправе за измене и допуне Закона о ПИО упутио своје предлоге и тражили су побољшање швајцарске формуле. Њихов предлог, који није наишао на разумевање посланика, био је да уколико статистика покаже да је износ просечног чека пао испод половине просечне зараде без пореза и доприноса, да се примени ванредно усклађивање износа пензија у проценту који је потребан како би достигло 50 одсто плате.
То значи да је требало изменити члан 80, којим је у Закону о ПИО регулисано усклађивање пензија. Удружење сматра да би примања требало да се обрачунавају у проценту који представља збир 30 одсто промене потрошачких цена и 70 промене просечне зараде без пореза и доприноса.
Учешће примања најстаријих у просечној заради, према подацима ове организације, било је у 2020. за око два одсто ниже него у 2019. години и никада није достигло 50 одсто. Чекови су се кретали од око 46,3 одсто у јануару до 42 одсто у децембру 2020. године. Од јануара ове године, после усклађивања, њихово учешће је 46,5 одсто.
Примена швајцарске формуле је резултирала повећањем пензија од 5,4 одсто у 2020. као и 5,9 процената у 2021. години. Ова формула је издашнија према пензионерима када се БДП смањује или спорије расте. С друге стране, када је већи економски раст, инфлација расте спорије, па је повећање пензија мање од раста економије. Тако је 2020. године БДП смањен за један одсто, а пензије су повећане за 5,4 одсто. Ове године очекује се реалан раст БДП-а од шест или чак 6,5 одсто, а пензије су повећане почетком године за 5,9 одсто.
Неизвесност у обрачуну
Крајем 2019. године промењен је Закон о ПИО тако да се пензије 50 одсто усклађују са инфлацијом, а 50 одсто са растом зарада. После неколико година, прво смањења пензија, а затим дискреционог повећања од стране Владе, од почетка 2020. године усвојена је тзв. швајцарска формула која уводи извесност и у висину пензија и у јавне финансије, зато што се тачно може израчунати колико ће оне порасти. Такође, прецизно је дефинисано од чега зависи њихово повећање (инфлације и раста плата).
Извор: Ало.рс/Новости
