Заиста је емотивно разарајуће гледати људе који на ногама дођу у болницу, те да се њихово стање погоршава и да вас кроз уморне и тужне очи испод кисеоничних маски моле за помоћ, а да након два или три дана морате да их сместите у пластичну кесу и затворите рајсфершлус. Није фер према здравственим радницима, па и свима осталима, да будете друштвено неодговорни, навео је проф др Радмило Јанковић.
Он је нагласио да би вакцинација требало да буде обавезна за већи број запоследних.
Професор Јанковић истиче да су назнаке тренутног погоршања епидемиолошке ситуације у Србији могле да се наслуте још половином јуна.
– Број првих прегледа у готово свим ковид амбулантама је растао, број хоспитализованих номинално не толико али је имао изражени тренд пораста. Тада сам изнео прилично песимистичне прогнозе да ће нас наредни талас, који је свакако био неизбежан, задесити много раније него што смо очекивали, и да ће већ средином августа ући у зенит. Нажалост, то се десило – прича проф. др Јанковић.
Како додаје, томе је допринела општа либерализација расположења у друштву и жеља за повратком ка нормалном животу. Сублимација и интеграција свих тих лоших фактора довела је до тога да сада већ имамо пре- тећу експлозију броја заражених и нажалост, вероватно ћемо имати велики број хоспитализованих и поново енормно оптерећење здравственог система – истиче проф. др Јанковић.
О томе шта сматра највећим проблемом у овом тренутку 20.000 људи на стадиону који не поштују мере, 10.000 људи који без маски певају на концерту или аутобус јавног превоза где 70 одсто путника не носи маске, наш саговорник каже:
– Негде почетком фебруара када смо дошли на други шпиц овог последњег таласа, рекао сам да је потпуно неприхватљиво друштвено неодговорно понашање са било које стране да долази и да ми је потпуно свеједно да ли се неадекватно у датој епидемиолошкој ситуацији понашају људи који одају последњу почаст Дорду Балашевићу или они који играју коло око споменика Стефану Немањи или било које друго неадекватно понашање.
ПООШТРЕЊЕ МЕРА
Професор Јанковиц наглашава да смо се почетком лета сви вратили нормалном животу и редовним активностима, сетили смо се како је лепо живети слободно и то је, како каже, ишло у правцу да је било тешко донети било какве рестрикције.
– Ситуација у окружењу је додатно доливала уље на ватру. То се огледа у потпуној либерализацији уласка у туристичке дестинације где су се људи из Србије упућивали, првенствено у Црну Гору где се улазило без било какве контроле, дакле без контроле вакциналног статуса и потенцијално инфицираних особа. Што је још горе, огроман број првенствено младих људи се окупљао и партијао на плажама и у ноћним клубовима, а са црногорских обала враћали су се у Србију и бесомучно заражавали друге, па и оне старије који су слабијег имунолошког статуса и где је већ имунолошка баријера била пробијена након давања вакцина – прича он.
Када је реч о пооштрењу мера, саговорник сматра да се свакако нешто мора учинити на том пољу.
– Тешко да ће то бити опште прихваћено, јер је Србија земља склона раздвајању, поларизацији , екстремном доказивању и екстремном понашању. Увек ћете имати појединце који ће рећи: „Ја нећу то да учиним, како су неки могли да иду на утакмице, како су они други могли да иду у пуне хале и прате политичке скупове“. Други ће рећи „како су млади могли да иду на Егзит и Нишвил“, и увек ћете имати неког ко ће потегнути такве аргументе, али свакако се нешто мора учинити, макар оваква неконтролисана продукција приватних забава и свадби где нема никакве контроле. У медијима можете видети вести да се управо на свадбама и сличним прославама највећи број људи инфицира – истиче проф. др Јанковић.
Када је реч о спортским догађајима, представама, филмским сусретима и слично, сматра да би ту од значаја биле такозване зелене пропуснице које ће грађанима који су примили обе дозе вакцине или имају доказ да су скоро прележали ковид, омогућити да се мање-више нормално понашају и да на тај начин можемо да одржимо ма кар привид нормалног живота.
ОБАВЕЗНА ВАКЦИНАЦИЈА
Професор истиче да је Србија, слично као и поједине европске земље, достигла максимум вакцинације крајем маја.
– Све остало се може постићи само јако добром дисциплином. Нажалост, ми нисмо нација која је склона претераној дисциплини и не можемо да се угледамо нити на Велику Британију нити на Израел. Мислим да смо протраћили месеце у којима је било мирно време, без великог броја новозаражених и када се једном питком, емотивном поруком могло допрети до људи који су имали дилеме и објаснити им да је вакцинација пре свега безбедна – истиче проф. др Јанковић.
Подсећа да је једна ствар безбедност вакцине, а друга ефикасност.
– Ефикасност је битна за медицинску контролу читаве ситуације, а безбедност је битна у том смислу да људи буду сигурни да су вакцине безбедне. Познато је да је дато више од пет и по милиона доза у Србији и готово четири милијарди доза вакцине у свету, од којих готово да нема значајнијих нежељених реакција или животно угрожавајућих ситуација које се повезују са давањем вакцине. Довољно је било понављати ове чињенице – каже он.
Сматра да имамо све мање маневарског простора и да ће бити јако тешко током буктања епидемије организовати нову вакцинацију.
– Проценат имунизације се евентуално може подићи применом обавезне вакцинације за одредене групације становништва које раде на радним местима на којима су у сусрету са ризичним болесницима и где постоји већа концентрација људи. Првенствено мислим на здравствене раднике, на раднике у јавним службама, запослене у војсци, полицији, јавном превозу, затим у ресторанима, великим маркетима… То ће свакако показати једну врсту озбиљности државе да жели да за штити своје становништво. Сигурно да можемо одлучном акцијом, пре свега државе, наметнути вакцинацију меду деловима становништва, али нисам оптими- ста да можемо да мотивишемо велики део невакцинисаних – каже проф. др Јанковић.
ТРЕЋА ДОЗА
Давање треће дозе вакцине, професор Јанковић види као једно од решења за тренутну епидемиолошку ситуацију.
– Мислим да мало боље стојимо што се тиче мотивације људи да приме трећу дозу јер су то углавном људи који су послушали поруке на самом почетку и веровали у оно што су говорили ауторитети. Међутим, наш имуно лошки бедем пуца првенствено на месту где је био најслабији. Нажалост, највећи број најстаријег становништва је примио Синофармову вакцину која се на основу прелиминарних студија показала као мање ефикасна. Подаци из ковид болница ипак говоре да меду онима који су вакцинисани а налазе у болничким постељама, па и у јединицама интензивне неге, заиста има великог броја оних који су примили Синофар мову вакцину – наводи проф. др Јанковић.
Према његовом мишљењу, није рационално одлагати давање треће дозе код те групе грађана.
– Нисам стручни ауторитет из области вакцинације, али ми здрав разум и велико искуство које имам око ковида говори да би тамо где је био слабији од говор требало пробати са неком другом дозом вакцине. То је била препорука и Националног тела за имунизацију и мислим да комбинација вакцина, нарочито ако је потпуно безбедна, да Це бити и потребна. Препорука је да након две дозе Синофарма добијете Фајзерову пуну имунизацију и свакако ће ти људи бити много безбеднији, и то је мој савет – каже он.
БУДУЋНОСТ КОРОНЕ
О томе шта нас очекује на јесен, саговорник каже да је јасан раст броја заражених исматра да ће се тај тренд наставити, али да нећемо имати сценарио од прошле јесени и зиме.
– Уз, ипак, прилично велики број вакцинисаних мислим да не можемо достићи дневне пикове од 7-8.000 заражених. Сада се углавном у групи невакцинисаних налазе младе особе које имају лакше клиничке слике и то ће свакако смањити оптерећеност здравственог система, али ћемо нажалост и даље имати старије и хроничне болеснике који ће нам окупирати кревете у јединицама интензивне неге – каже он.
Сматра да ни људи који се читавог живота баве епидемиоло- гијом и вирусологијом не могу са сигурношћу да тврде каква је будућност вируса корона. Природа вируса је да тражи природног домаћина и да без њега не може да настави репродукциони период.
– Снага вируса ће свакако у једном тренутку бити таква да ће доћи у стање еквилибријума са људском популацијом, односно прећи ће у једну форму изазивања болести која неће бити толико смртоно сна, али ми се чини да ће задавати проблеме цовечанству и у на редним годинама. То неће имати овакакав друштвени импакт, али чемо на неки начин морати да научимо да живимо са САРС- Цов-2 вирусом, као што живимо са другим вирусима – закључује нроф де Јанковиц.
Извор: Курир.рс/Блиц
