НА „мети“ банака ускоро ће се наћи и инострани пензионери у Србији. Једна финансијска институција у Србији, која има велики број девизних пензионера, од 1. октобра почиње да наплаћује провизију на њихова примања из иностранства.
И то није све, међу новим банкарским обманама нашло се и то што је потрошачима званично омогућена куповина путем кредитне картице на рате без камате, али у стварности, банке при свакој месечној отплати наплаћују фиксни износ од 50 динара, који називају накнадом. Ово је само још један у низу трансакционих и административних послова које су почеле да наплаћују.
Потрепредседник Националне организације потрошача Србије Зоран Николић истиче да наплаћивање фиксне накнаде за бескаматну куповину на рате, представља кршење свих позитивних прописа и довођење у заблуду корисника њихових услуга.
– Банке овај производ не смеју да називају плаћање на рате без камате и да га тако оглашавају на својим сајтовима, јер он то и није – објашњава Николић. – Камата је додатно плаћање основног рачуна. Ако неко каже да је без камате а имате накнаду, у чему је разлика?
Он је на примеру куповине у износу од 3.000 динара направио рачуницу да ће потрошач, уколико је пазарио нешто на шест месеци, за ту фиксну накнаду, која званично није камата, на крају платити 300 динара, што је 10 одсто више.
– Купцу се повећава износ који је платио у продавници, а да он то и не зна – истиче Николић. – Ако се оглашава да је без камате, а то заправо више није, то је оглас који заварава и обмањујуће пословање.
Поводом наплаћивања ове фиксне наканде, у Народној банци Србије су нам рекли да су поступци у којима се контролишу банке прописани посебним законом и да постоји јасна процедура која забрањује да се подаци из тих поступака објављују.
– НБС не може да заузима свој став о појединачном производу неке банке давањем изјава у медијима, него то чини, како смо истакли, у посебном, управном поступку – објашњавају у тој институцији. – У овом случају, НБС ће свакако проверити усклађеност овог производа са прописима којима су уређене финансијске услуге и ако утврди неке неправилности предузети одговарајуће мере из своје надлежности. Према Закону о заштити корисника финансијских услуга банка је дужна да прикаже ефективну каматну стопу, односно укупан износ који корисник треба да плати.
Банка у Србији, у којој је велики број девизних пензионера, од 1. октобра почиње да наплаћује провизију на њихова примања из иностранства. У изводу из тарифа накнада, који је објављен на њиховој интернет-страници, наводи се да ће за пензије из Словеније овај намет бити 0,30 одсто од износа, а минимум 150 динара. Уколико примања стижу из Немачке, онда је провизија 0,23 одсто. Накнада за пензије из осталих земаља, међу којима су Хрватска и Босна и Херцеговина, износиће 0,35 одсто од износа, а минимум 150 динара.
СВОЈУ ГРЕШКУ ЗАРАЧУНАЛИ КЛИЈЕНТУ
ВИШЕ корисника који имају трајне налоге у једној банци обратило се организацији Центар потрошача Србије јер им није обрачунавала накнаде за држање сефа око девет месеци. Онда им је посалала високе рачуне тражећи да плате одједном око 6.000 динара.
– Банка им је одбила да ту обавезу измире на рате, иако је образложено да се ради о системској грешци – објашњава Вера Вида, председница ЦЕПС. – Систем контролише банка, то значи да су они направили грешку.
НБС О ИНОУПЛАТАМА
ПОВОДОМ накнада на девизне пензије, у НБС указују да је законом прописано да се платни промет са иностранством може обављати и путем платне институције и јавног поштанског оператора, а не само преко банке.
– Висина провизије зависи од тога да ли се средства преносе дознаком, међународном упутницом или брзим преносом новца – објашњавају у НБС. – Износ накнаде се разликује од земље до земље. Зависи пре свега од висине провизија које зарачунавају кореспондентске банке у иностранству, као и износа новца који се шаље.
Извор: Новости
