Читава једна популација еквивалентна Немачкој, 83 милиона људи, могла би да буде убијена овог века због пораста температура изазваних ефектом емисије стаклене баште, показала је нова студија која би могла да утиче на тржиште цена загађења угљеником
Истраживање института Универзитета Колумбија уводи нову метрику која помаже компанијама и владама у процени штете настале услед климатских промена.
Узимање у обзир „трошкова смртности од угљеника“ могло би загађивачима дати нове разлоге да уложе више на „чишћење“ јер би их емисија гасова драматично више коштала.
– На основу одлука које су донели појединци, предузећа или владе, ово вам говори колико ће живота бити изгубљено или спашено – рекао је Данијел Бреслер из Колумбије, чије је истраживање објављено у четвртак у часопису „Nature Communications“.
Прилагођавајући моделе које је развио економиста за климу са Јејла и добитник Нобелове награде Вилијам Нордхаус, Бреслер је израчунао број директних смрти од топлоте које ће проузроковати тренутни тренд глобалног загревања. Његове калкулације не укључују број људи који би могли умрети од пораста мора, супер олуја, пропадања усева или промене обрасца болести погођених атмосферским загревањем. То значи да би процењени број смртних случајева, који приближно одговара броју људи погинулих у Другом светском рату, и даље могао бити „огромно потцењен“, рекао је Бреслер.
Сваких 4.434 тоне угљеника избачених 2020. године у земљину атмосферу убиће једну особу у овом веку, према рецензираним прорачунима који показују да ће се планета загревати за 4,1 степен Целзијуса до 2100. године. До сада је планета је загрејанија за око 1,1 степен Целзијуса, у поређењу са временом пре индустријског времена.
Процењује се да количина загађења која се емитује током живота тројице просечних становника САД доприноси смрти неке особе. Бреслер је рекао да се највише стопе смртности могу очекивати у најтоплијим и најсиромашнијим регионима земље: у Африци, на Блиском Истоку и у Јужној Азији.
Нова метрика могла би значајно утицати на то како економије израчунавају такозвани социјални трошак угљеника који је администрација америчког председника Џоа Бајдена у фебруару поставила на 51 долар по тони. Та цена загађења, која допуњује тржишта угљеника попут система за трговање емисијама Европске уније, помаже владама да утврде политику обрачунавањем будућих штета. Али размера која је откривена у Бреслеровом истраживању сугерише да би социјални трошкови угљеника требали бити знатно већи, на око 258 долара по тони ако светске економије желе да смање смртне случајеве изазване глобалним загревањем.
Виши трошкови за загађиваче угљеником могли би одмах да доведу до већих смањења емисија, што би заузврат могло спасити животе. Ограничени пораст просечне глобалне температуре на 2,4 степена Целзијуса до краја века, у поређењу са скромним смањењем емисија које би загрејало планету за 3,4 степена Целзијуса, могло би да спаси 74 милиона људи од умирања од топлоте.
Извор: Информер.рс
