Документи откривају вишемилионско финансирање напора Лондона да повећа подршку Срба влади у Приштини, што још једном доказује да Британија не може да се одупре напрезању својих неоколонијалних мишића.
У септембру 2020. године, анализира Кит Кларенберг, новинар који истражује улоге обавештајних служби, Приштина и Београд сложили су се да нормализују економске односе, што је потез који су главни медији прогласили историјским. Међутим, споразум није успео да реши многа озбиљна питања која су се надвила над будућност Косова још од када је контроверзно прогласило независност од Србије 2008. године.
Примарни извор спора су четири северне општине у којима етнички косовски Срби чине већину становништва и које остају под де факто српском влашћу. И о подели и о размени територија годинама се интензивно разговарало на највишим нивоима, иако је тренутни став косовског премијера, Аљбина Куртија, да Београду неће бити учињени никакви територијални уступци.
Приштину у овој непопустљивости подржавају бројне западне земље, укључујући и Велика Британија, која је одиграла кључну улогу у НАТО бомбардовању 1999. године. Недавно процурели досијеи сада јасно показују да Лондон покушава да заврши посао, не грубом силом, већ манипулацијом, под маском подршке заједници.
Програм назван „Јачање позитивног мира на Косову и у Србији“, са буџетом од пет милиона фунти за период 2020-2022, има за циљ да међу Србима створи већу подршку косовској влади, изазове „наративе засноване на идентитету“ и постигне „друштвене промене на националном нивоу „- другим речима, смањити тензије између локалног становништва и умањити сваки појам разлике између њих.
– Заједнице на Косову и у Србији биће отпорније на наративе који шире или генеришу сукобе и постаће мање истакнуте у главном дискурсу, те ће играти активну грађанску улогу како би се нагласили сарадња и развој за све делове друштва – наводи се у „теорији промена“, која је предложена у пројекту.
Племените амбиције у теорији, разматрају се заједно са претходно процурелим досијеима Министарства спољних послова Велике Британије, који се односе на прикривене активности усмерене на русофонско становништво у балтичким државама, на крају се односе на присиљавање етничких Срба на Косову да напусте своју матицу и прихвате да су сада, и да ће заувек бити гости у „независној“ страној земљи, значајно је подстакнуто.
Као и на Балтику, Лондон је посебно има за циљ да „укључи“ косовску омладину у разне активности и програме, као „агенте промена“, градећи њихов капацитет да постану „друштвени предузетници“ и „воде кампању и заговарају релевантна социјална питања преко етничких подела“. Млади грађани „који нису у могућности да емигрирају“ су од посебног интереса, те се претпоставља да ће их незапосленост и недостатак прилика учинити вероватнијим и вољнијим да се ангажују.
„Национални и регионални медији и утицајни људи на друштвеним мрежама“ такође ће бити ангажовани да „промовишу алтернативне наративе“ и „појачају моделе и успехе пројекта, подстакну алтернативне наративе, шире локално вођене наративе путем веродостојних агената за промену“, мобилишући учешће младих у локалним пројектима.
Наглашавајући злокобну природу „мировне“ иницијативе, посебан одељак у једном досијеу описује огромне напоре који би били предузети да се заташка умешаност Велике Британије и јавно задржи лажни утисак да је тај напор био строго локална ствар.
Све организације које учествују и њихови запослени треба да потпишу уговоре о неоткривању информација и да буду „упућени“ о томе „како представити финансирање пројеката“ ако се то затражи, иако би само особље на највишим нивоима имало представу о скривеној руци Лондона. Ниједна интерна или екстерна комуникација не би требало да помиње Лондон, а особље на друштвеним мрежама повезано са пројектом треба да пажљиво географски означава објаве на „подручју циљане популације“, уместо на њиховој стварној локацији.
Штавише, оглашавање на друштвеним мрежама треба да буде „пажљиво калибрирано како би се осигурало да се раст посећености доживљава као органско, а не као резултат спољног финансирања“, а „друштвене мреже, традиционални медији и локални саговорници“ треба стално да се надгледају „како би се разумело како циљна публика опажа канале пројеката и идентификује било какву повезаност пројекта са владом Велике Британије или другим донаторима“. У случају да било ко буде откривен, план укључује „мере за уклањање или уништавање података, укључујући чврсте дискове“, те би био одмах активиран.
Прилично лукавство, али онда Лондон има све разлоге да замагли своју праву улогу, ако Срби наседну, јер би разумљиво били сумњичави према правим циљевима подухвата. Ипак, да ли је неко у позицији моћи да изнесе примедбе на пројекат или било коју другу прикривену акцију Велике Британије на Балкану. Могао би у кратком року да се нађе у великој невољи.
Посебни фајл који је процурио, а односи се на „иницијативу за владавину закона“ коју води Стабилизациона јединица Савета за националну безбедност, јасно говори да Лондон неће толерисати противљење на високом нивоу својој агенди за регион и да ће спремно применити активне мере да неутралише сваки отпор.
„У контекстима у којима подстицаји елите нису усклађени са нашим циљевима/вредностима … могао би бити потребан приступ којим се елитни политичари позивају на одговорност“, умотано се наводи у документу, али злослутно.
У том циљу, Јединица је планирала да „изгради односе и савезе са онима који деле наше циљеве и вредности за реформу“ финансирањем и „менторством“ домаћих НВО-а и организација цивилног друштва како би „довела локалне власти под одговорност“ и „ускладила програм са наведеним циљевима“.
Другим речима, гајење војске тројанских коња за лобирање, блаћење и, ако је потребно, рушење проблематичних актера регионалне управе. Констелација медијских организација раширених широм Балкана коју је Велика Британија финансирала и обучавала, ако не и директно створила, од којиј је неке недавно објавио новинар, такође би се могла показати ефикасним у овом напору.
Такође би могло бити значајно да поверљиви документ који се односи на јачање приштинског правосуђа, помало запањујуће открива да Лондон игра блиску улогу у обуци и именовању косовских судија и тужилаца, због свог незадовољства претходним именовањима. Да ли би ова моћ могла имати импликације и на балканске политичаре који нису довољно погодни за лондонске махинације?
Не можемо, а да се не подсетимо на озлоглашену бразилску операцију Лава Јато, лажну антикорупцијску кампању у којој се сумњива мала група америчких правних активиста уротила да гони, осуђује и затвара антиимперијалистичке политичке фигуре, попут популарног бившег председника Луиса Ињациа Лула да Силве, под потпуно лажним оптужбама.
Датотека се даље позива на Бриселски споразум из 2013. године, који је интегрисао некад паралелну српску и косовску полицијску, безбедносну и правну структуру, и одредио да састав националних и локалних судских већа буде пропорционалан њеном становништву. Ово наизглед потврђује да Лондон утиче и на њихово учешће, гарантујући да су представници обе стране потпуно подређени њиховом циљу, односно постизања потпуног и трајног одвајања Косова од Београда.
Грандиозни планови британског премијера Бориса Џонсона за „глобалну Британију“ након Брегзита широко су критиковани као фанатични, опасни и несретни покушаји да се поврате давно изгубљени дани славе Империје. Међутим, ови процурели фајлови јасно показују да њено сунце никада заиста није зашло. Сада се само доминација далеких земаља подмукло одржава тајном инфилтрацијом у цивилно друштво на свим нивоима, непознатим, невидљивим начинима, и без пристанка, како становништва Велике Британије, тако и грађана свих земаља на неоколонијалном нишану Лондона.
Извор: Восток.рс
