Одлука Хрватске да на кованицу од једног евра стави лик чувеног научника српског порекла Николе Тесле, изазвала је тензије у региону.
Да је на челу Народне банке Србије, рекао је премијер Андреј Пленковић, Хрватској би рекао „браво“ на избору Николе Тесле као симбола Хрватске на кованицама евра.
„Без обзира на то што је по националности Србин, заправо то доживљавам само као плус. Његова је величина неупитна и не видим зашто би то био проблем“, објаснио је премијер, уз напомену како у Србији могу имати резерве и властити став, али немају утицаја, преноси Јутарњи лист.
Додао је и то како је Никола Тесла рођен у Смиљану, гимназију је похађао у Карловцу, а грађани су ти који су предложили да се налази на једном од новчића. „Не узимамо никога ни од кога“ рекао је Пленковић.
Какав ће изглед имати кованице евра, одлучује држава чланица која уводи ту валуту. Потврдила је то и Дана Спинант, портпаролка Европске комисије, одговарајући на питање има ли Комисија став о најави Србије да ће се жалити ако Хрватска одабере лик Николе Тесле за националну страну кованице евра.
„На држави је која уводи еуро да одлучи какав ће бити изглед кованице коју уводи“, рекла је Спинант, уз опаску да ће проверити с колегама који се баве питањима еврозоне и онима за спољну политику.
Према правилима о увођењу евра, свака држава сама одлучује о изгледу кованица, с тим да морају припазити да тај изглед не буде увредљив. О томе обавештавају све државе чланице, а коначна одлука усваја се у Савету ЕУ.
У ЕУ би најрадије остали по страни по том питању и били би срећни да спор око тога не постоји.
Извор из ЕУ наводи како није чуо да неко негира да је Тесла рођен на територији данашње Хрватске, нити да је по етничкој и верској припадности био Србин православац.
„Он је један од највећих генија на свету и као таквог га већина света познаје“, рекао је извор Јутарњег.
У Еуропској унији је било неколико случајева када су настали велики политички сукоби због различитих ставова о етничкој припадности појединих историјских личности.
Најдрастичнији пример је вишегодишња блокада приступног процеса Македоније јер је, према тумачењу Грчке, „Скопље својатало Александра Великог и Филипа Македонског“.
Тек кад је Македонија пристала да промени име, као и име аеродрома у Скопљу који се више не зове „Александар Македонски“, Грчка је укинула своју блокаду.
Међутим, након тога на ред су дошли Бугари који и данас блокирају отварање приступних преговора ЕУ са Северном Македонијом, између осталог и због спора око Гоце Делчева. Док Македонци сматрају да је био њихов, Бугари га славе као свог хероја.
Кад је реч о евру, случај који би могао бити сличан овом с Николом Теслом је онај између Словеније и Аустрије.
Када је Словенија уводила евро, одлучила је да на кованици од два цента буде Кнежји камен с Госпосветског поља у Аустрији, данашњи Клагенфурт у Корушкој.
Словенци то сматрају симболом своје самосталности јер су се на том камену устоличавали кнежеви. Тада се бунио лидер крајње деснице у Аустрији Јорг Хаидер, критикујући Словенију да као свој симбол присваја нешто „што се налази на територији Аустрије“.
На крају је тај симбол ипак отиснут и дан данас се налази на словенској кованици од два цента.
Можда се у причу укључе и Румуни који такође чекају чланство у еврозони.
У тој је држави и највећа подршка грађана увођењу евра, иако то у овом тренутку није тако велика тема као у Хрватској.
И многи Румуни сматрају да је Никола Тесла био „велики румунски научник“. Тако су разни портали писали да је он „Istro-Romanian“, да је Влах, позивајући „и Србе и Хрвате да прихвате ту чињеницу“.
Извор: Курир.рс/Јутарњи лист
