Зоран Ђинђић и Мира Марковић имали су интензивну комуникацију деведесетих година, испричао је у интервјуу за Српски телеграф Бранислав Ивковић.
Бивши министар, шеф посланичке групе СПС у парламенту и човек који је био уз Милошевића у време хапшења каже да су сусрети Мире и Ђинђића били тајни.
– Састали су се више од 50 пута. У становима који су били на Врачару. Мира би ушла у зграду у којој је био стан у ком су разговарали. Ђинђић је улазио у неке друге врачарске зграде, ишао преко равних кровова да би дошао до зграде у којој је Мира. Тако су обоје били сигурни да за њихове састанке нико неће знати јер нико није могао да их види како улазе у исти улаз – навео је Ивковић, прецизирајући да су се најинтензивније виђали током 1994.
Наш саговорник прецизира да и данас верује да је одлука о изручењу Милошевића, коју је формално донео Ђинђић, написана у Вашингтону.
– Запад и Америка су стајали иза свега. Да ли је то одлучио Клинтон или неко други, то не могу да тврдим. Оно што са сигурношћу могу да тврдим јесте да је то био резултат процеса који су започели 20 година пре тога и пре него што су без икаквог основа, сагласности УН бомбардовали Србију.
СКЛОНИ СЕ, БУДАЛО
Ивковић додаје да је Ђинђић желео да спречи Милошевићев одлазак у Хаг.
– Зоран то није хтео да уради. У јануару 2001, одмах по формирању Скупштине, Ђинђић је тражио да разговарамо. Састали смо се насамо у скупштинској канцеларији која је припадала Чедомиру Јовановићу. Отворено ми је рекао да жели да сачува Милошевића, да не жели да носи љагу да је испоручио српског председника – тврди наш саговорник.
Говорећи о својим сусретима с тадашњим премијером, Ивковић каже да је Ђинђић неколико пута покушао да убеди Милошевића да се склони и избегне одлазак у Хаг.
– Замолио ме је да пренесем Милошевићу понуду коју је имао за њега. Милошевићу сам дословно пренео Ђинђићеве речи: „Реци оној твојој будали да се склони, да оде у Пожаревац. Нека спусти ролетне да га ни поштар не види. Нека се повуче из политике и јавног живота. Нека се не јавља ни богу оцу, нека ми помогне да га спасем“.
Ивковић је премијерову понуду пренео партијском шефу:
– Милошевић ју је саслушао, али није послушао. Долазио је у партију, држао је састанке, није имао намеру да се склони.
После две Ђинђићеве понуде и два Милошевићева одбијања ДОС је кренуо у реализацију плана о хапшењу.
– У време док је Милошевић још био у београдском затвору звала ме Мирјана Марковић. Тражила је да Ђинђићу предам писмо које је написала. Рекла је да писмо оставља отворено да бих и ја могао да видим шта је написала и шта тражи од Ђинђића. Молила је да Слободана пусте из затвора, обећала је да ће га на све начине спречити да се појављује у јавност, да неће бити политички активан, да ће се повући у Пожаревац, као што је то Ђинђић својевремено предлагао. Писмо сам однео премијеру. Једино што ми је рекао било је: „Бане, сада је касно“.
БИО ЈЕ ИСКРЕН
На питање да ли верује да је Ђинђић био искрен у намери да Милошевића спасе од Хага, Ивковић без задршке одговара:
– Апсолутно! Као што сам већ рекао, неколико пута смо се састајали због Милошевића. Није желео да бившег председника пошаље у Хаг. Било му је искрено жао што Милошевић није прихватио понуду да се склони. Притисци на Србију су били огромни, Русија и Кина тада нису биле оно што су данас. Нисмо имали на кога да се ослонимо. На сву срећу данас је Србија у много бољој позицији. И Кина и Русија су нам наклоњени, док истовремено градимо све боље односе са Америком и Западом.
Историја Србије би била другачија да су се Слоба и Зоран договорили
Милошевић је у време док је био на врхунцу власти имао интензивну комуникацију са Ђинђићем. Ивковић тврди да је Слоба бившем лидеру Демократске странке нудио највише позиције у власти.
– Деведесетих је постојала идеја да Ђинђић уђе у републичку владу. Нуђено му је место потпредседника Владе, па чак и премијерска функција, с тим да у Влади има мање његових министара. Међутим, вероватно под утицајем странаца, Ђинђићу су порасли апетити. На следећем састанку је тражио своју, већинску владу. То Милошевић није могао да прихвати. Да су успели да се договори, све би било другачије, наша историја би била другачија – уверен је Ивковић.
Извор: Република.рс
