Преко Србије прошло је неколико градоносних облака задњих дана и они су нанели велику штету ратарским културама и воћу, посебно малињацима. Град који је негде био величине ораха, а негде величине јајета, десетковао је осетљиве усеве. Да ли можемо да предвидимо град?
Метеоролог Недељко Тодоровић наводи да је немогуће дужи временски период унапред предвидети где и када ће тачно пасти град.
Невреме је у суботу протутњало кроз Ивањицу, Ариље, Студеницу, Блаце, Лесковац и Чачак. У неким крајевима падао је град величине јајета. Метеоролог Недељко Тодоровић каже да би већ требалода се навикнемо на овакво време, јер је познато, каже, да у ово време има непогода. Екипе за процену штете су на терену.
Како Тодоровић наводи, питање је само да ли ће бити чешће или ређе. Он указује на то да је почетак сезоне непогода ове године, у мају и јуну, имао мање непогода него претходних година.
„Прошле године било је и бујичних поплава као непогода, то је наша природа и карактеристика наше климе“, наводи метеоролог. Објашњава да се градоносни облаци стварају у свега неколико минута, за пет до десет.
„Прогноза за наредне дане може да наговести да ће бити таквих појава, али сам тренутак настанка не знамо, не знамо на којој ће локацији да се догоди. Када се радарски уочи, може да се направи путања кретања, али не може много унапред“, напомиње Тодоровић.
Екстремне прилике је, истиче, немогуће предвидети. „Почетком јуна нисмо могли да знамо унапред овај талас врућине“, каже Тодоровић. Када је реч о прогнози за наредни период, Тодоровић указује да ће до краја јуна бити још један пик топлотног таласа.
Максимална температура биће за степен или два нижа него током претходног таласа, када је ишла и до 39, 40 степени.
„У јулу ће бити благо освежење, не много, биће дана и испод 30 степени, али биће и већа вероватноћа за пљускове и непогоде“, објашњава метеоролог.
Према његовим речима, током лета ће бити још једна или две епизоде екстремно топлог времена, са температурама изнад 35 степени.
Небојша Милосављевић, директор Управе за заштиту биља, каже да је тужно гледати слике невремена, када невреме за неколико минута уништи труд и муку пољопривредника.
Наводи да су екипе за процену штете на терену, а Министарство ће, каже, гледати како да помогне. Према његовим речима, иако Министарство помаже пољопривредницима да се заштите од непогода, „против времена се не може“.
Међу мерама јесу и инсталиране аутоматске лансирне станице које смањују штету од градоносних облака, као и помоћ при осигурању усева. Милосављевић наглашава да ови услови утичу на биологију биљака. Долази до убрзаног сазревања, краћег периода вегетације, што може да умањи приносе и утиче на квалитет производа.
Наводи да се екстремне временске прилике понављају годинама уназад, али да и даље мало пољопривредника осигурава своја усеве.
Према његовим речима, прошле године је исплаћено око 29.000 захтева за субвенције у вези са осигурањем, односно око милијарду и 250.000.000 динара. Сматра да штета на усевима и временске непогоде неће претерано утицати на цене пољопривредних производа.
Извор: МОНДО
