Медицинска сестра из Ирске, Дидро Морли, мајка Конора, Дара и Карле покушала је прво да дрогира, а затим и убије троје деце дан пре него што их је угушила.
Морлијева је лепљивим тракама и кесама за ђубре угушила Конора (9), Дару (7) и Карлу (3) у дечјем шатору за игру. Њихова тела пронашао је отац, Ендру Мекгинли пошто се вратио са службеног путовања.
На суђењу се изјаснила да није крива под изговором менталног растројства. Полицајцима је рекла да осећа “неисцрпну тугу” и да није волела своју децу довољно. Како је саопштено из полиције, тврдила је да децу жели да спаси од “бола и патње”, а да је затим намеравала да после њиховог убиства пресуди себи.
Морлијева је 23. јануара прошле године наводно ставила морфијум у доручак дечака и девојчице у њиховој куц́и у Даблину. На суђењу је речено да је одустала од тог плана након што су деца испљунула залогаје.
“Мама, шта то радиш?”
Кобног дана прво је угушила Дара пластичном кесом, а затим је исто покушала и са Карлом.
Када је то урадила, одвела их у собу на спрат и положила их на кревете. Када је схватила да Карла још увек дише, запушила јој је уста и нос док се девојчица није угушила.
У том тренутку најстарији син, Конор, био је још увек у школи. Отишла је да га покупи, а особљу школе рекла је да мора да изађе из “породичних разлога”. Укључила је дечји филм дечаку и дозволила му да гледа телевизор. Након тога му је предложила да се мало играју. Дохватила је црну кесу за ђубре и угушила дечака.
Касније је признала полицији да јој је Конор плачући рекао “стани мама, шта то радиш” док му је стављала кесу преко главе.
“Не иди горе”
Морлијева је затим попила лекове, узела флашу вина, ушла у ауто и закуцала се свом снагом на кружном току. Остала је жива, некако се одтетурала до бензинске станице, где је све време лутала тамо-овамо, телефонирајући хитним службама. Таксиста који се у то време нашао ту одмах је приметио да нешто није у реду и назвао помоћ.
У то време њен супруг, Ендру, вратио се са службеног пута и затекао возила хитне помоћи и полиције. Испред степеништа у кући стојала је цедуља на којој је писало “Не иди горе. Жао ми је”.
Поред Коноровог тела стајала је још једна цедуљица, а на њој је писало “не видим будућност са свим поремећајима и менталним болестима које ме муче. Морала сам да поведем децу са собом. Потпуно сам пукла и нема ми помоћи. Много ми је жао”.
“Могла бих их убити”
Полицији је рекла да се сећа да је погледала на сат, било је око поднева и да је помисилила “могла бих сада све то да урадим. Мислим да ми је тада нешто кликнуло у глави. Сад бих могла да их угушим, сад бих могла да их убијем”.
На суђењу је речено да је Морлијева имала проблеме са менталном болешћу још у јулу 2019. године и да је тада примљена у менталну установу у Даблину. Пошто јој се ментално здравље побољшало она је отпуштена.
Суђење за овај гнусан злочин који је починила још увек траје.
Извор: Објектив.рс
