Владимир Путин је недавно Украјину назвао Анти-Русијом. Да ће од Украјине правити управо Анти-Русију – било је јасно од њеног настанка. Штета је што у Русији током свих 25 година независности Украјине нису обраћали пажњу на то, снисходљиво се смејући Хохлима, њиховој сланини и крађи (руског) гаса
Сједињене Државе, анализира Олег Царјов, бивши посланик у Врховној ради Украјине, неким земљама посебно помажу новцем и политичким утицајем како би створиле проблеме њиховим политичким противницима. То је уобичајена технологија из послератне ере: Анти-Кина, Анти-Немачка, Анти-Кореја …
Стварање успешног анти-пројекта је најбољи начин да се Пројекат разнесе изнутра. Немци Источне Немачке су сопственим рукама рушили Берлински зид. После много година, многима је било жао због тога. Али, то данас више није важно.
Постоје два могућа сценарија за развој конфронтације између пројекта и анти-пројекта.
По једном: Пројекат губи у конкуренцији са Анти-пројектом. Главна ствар је животни стандард. Дакле, На том плану је Источна Немачка губила од Запане.
Ако Пројекат изгуби, бива уништен, а остаци територије и становништва уливају се у Анти-пројекат.
Пројекат може на неко време замрзнути свој распад увођењем режима опседнуте тврђаве. Затварањем граница и тешком диктатуру.
По другом сценарију Пројекат у наметнутој конфронтацији демонстративно побеђује. Пример је Кина која није изгубила од Јапана и Сингапура, а добила је надметање са Тајваном.
Обратите пажњу на контрадикције између Кине, Тајвана и Хонг Конга. Постојање Тајвана и Хонгконга одвојено од Кине Пекинг доживљава као претњу која ће бити елиминисана тек када их Кина апсорбује.
Кинези то разумеју. Цео свет то разуме. Да ли то разумеју у Русији поводом Украјине?
Анти-пројекат је идеалан када се национална структура становништва у Пројекту и Анти-пројекту подудара. Тада је популацију губитничке стране лакше уверити да је рецепт за бољи живот једноставан. Оним који живе унутар Пројекта се сугерише. ваше комшије живе боље, а исти су као и ви. Учините оно што су и они: укључите се у револуцију, постаните попут својих комшија и бићете срећни.
За диригенте је добро кад је земља Анти-пројекат мања. Тада Запад потроши мање новца за њено претварање у привлачан изглог.
САД не уливају новац у Латинску Америку. Није им потребно. Али, Украјина је друга ствар.
Русији је преостало највише годину или две да реши питање са Украјином. Ако Русија за то време не врати Украјину у своју зону утицаја, након тог времена ће се поставити питање опстанка саме Русије.
У сукобу између Пројекта и Анти-пројекта нема ремија. Неко сигурно губи.
Русија неће нужно изгубити у овој конфронтацији, али постоји такав ризик. Нико не би бацао новац и трошио енергију на бесперспективан Анти-пројекат.
На Западу нису идиоти, а сигурно нису ни алтруисти. Све је озбиљно. Штавише, Запад ништа не губи. Новац потрошен на Мајдану исплатио се (Американцима) већ хиљаду пута (што се не може рећи за новац који је потрошило Россотрудњичество).
Новац потрошен на прављење „витрине“ од Украјине вишеструко ће се исплатити на рачун каснијег пљачкања Русије.
Москва, дакле, има годину или две да утиче на ситуацију у Украјини.
Након страних компанија, у Украјину ће доћи базе НАТО-а. Трупе увек долазе након инвестиција и да би се заштитиле инвестиције.
Размештању страних трупа на територији Украјине, све препреке су већ законски уклоњене.
Ако су до пре годину или две милиције донбаских република – или руске трупе – могле безбедно да стигну до Дњепра или западне границе Украјине, након неког времена неће више имати посла са Оружаним снагама Украјине, већ са НАТО војском, а нисам сигуран да ће Русија бити за то спремна.
Ако се питање Украјине не реши за кратко време, конфронтација ће се одужити и завршити само у случају смрти Русије или Украјине.
Украјина ће се претворити у вечну главобољу Русије.
Москва би могла применити исти сценарио за борбу против Украјине који Запад користи за борбу против Русије. За то је потребно створити витрину Руског света од Донбаса који је много мањи од територије Украјине, па је за његову обнову и узлет потребно много мање новца.
У Донбасу је могуће постићи импресивне резултате у кратком периоду. Али, из субјективних разлога то се не дешава.
Сада је у току хибридни рат за уништавање Русије и Руса. Током рата, пљачкаши, они који су ширили панику и генерали који су препуштали фронт непријатељу – стрељани су на лицу места.
Сада је време другачије, али цена грешака је велика као и пре.
Русија не сме толерисати корумпиране губернаторе, нити отицање из земље милијарди долара.
Ако се Русија не мобилише, могући су и најпесимистичнији сценарији.
Извините, мало сам згуснуо боје, али боље је бити спреман на најгоре и потрудити се да се не догоди.
Извор: Факти
