Албанци су намерно направили инцидент са заставом у селу Кончуљ, то је био повод да се жале Бриселу, а све раде како би подизали тензије на југу Србије, да би утицали на позицију Београда у разговорима са Приштином, каже за Спутњик представник Срба у Бујановцу Ненад Митровић.
Политички представници Албанаца у Бујановцу писмом су се обратили челницима Европске уније због, како су навели, стања несигурности, страха изазваним говором мржње, ксенофобије и расизма према Албанцима у Србији. За то су у писму окривили званични Београд.
У поруци упућеној високом представнику ЕУ за спољну политику и безбедност Жозепу Борељу, изасланику за дијалог Београда и Приштине Мирославу Лајчаку и председници ЕК Урсули фон дер Лејен они су најоштрије осудили замену заставе Албаније српском на споменику борцу паравојне организације ОВ ПБМ Фатмиру Ибишију у селу Кончуљ.
Режија да се испровоцирају Срби
Председник Српске напредне странке у том граду на југу Србије Ненад Митровић за Спутњик каже да је инцидент са заставом смишљен како би се за то окривили Срби, те да је заправо то повод за писмо Бриселу.
„Није ми јасно у чему се огледа дискриминација и притисак на који се позивају, јер је у Бујановцу већ годину дана на власти коалиција коју чине само албанске партије. У јулу прошле године они су из друштвеног и политичког живота општине искључили 40 процената Срба. Ми више ни о чему не одлучујемо на локалу, Албанци сами одлучују о свему. Ако неко треба да се жали на дискриминацију, то смо ми Срби“, каже Митровић.
Он као пример дискриминације Срба наводи чињеницу да буџет за ову годину предвиђа 83 милиона за инвестиције у местима у којима живе Албанци, а само 6,5 милиона у местима где живе Срби.
Албанци газдују Бујановцем
„Председник општине је Албанац, председник Скупштине је Албанац, као и његов заменик и сви директори јавних предузећа и установа. Немате ниједног Србина који одлучује о било чему. Они намерно праве овакве инциденте да би подигли тензије на југу Србије, да би евентуално омели позицију Београда у дијалогу са Приштином“, истиче Митровић.
И новинар из Бујановца Никола Лазић за Спутњик каже да је инцидент са српском заставом, који је повод за писмо Борељу и колегама, исцениран.
„Апсолутно је немогуће да неки Србин оде у Кончуљ који је насељен искључиво Албанцима, то место је било упориште ОВПМБ, да скине заставу Албаније и да стави српску. За то би баш требало имати храбрости, уосталом, зашто би то неко радио, који му је интерес“, каже Лазић.
Ново писмо, стара жеља Албанаца
Он додаје да је писмо само наставак тежње која постоји од када су и почели преговори у Бриселу, да Албанци са југа Србије буду њихов део.
„Писмо јесте ново, али жеље и намере нису. Албански одборници из три општине са југа су још 2018. године донели декларацију којом траже да буду део преговора, то је такође отишло у Брисел, одговор је био негативан – Албанци са југа Србије нису део дијалога у Бриселу у коме учествују Београд и Приштина“.
На питање, да ли има осећај да Албанци већ имају и сувише права у Бујановцу, у коме апсолутно држе власт, Лазић подсећа да је 2013. године Влада Србије донела уредбу о решавању такозваног „проблема седам тачака“ о којима разговори никада нису ни почели.
„Треба рећи да су неки захтеви исправни, јер се тичу свих грађана овде, главна тачка је економска неразвијеност. Нема инвестиција, нема посла, инвестиције долазе до Врања, даље нема, то осећају сви грађани све три општине“, каже Лазић.
Без Албанаца у државним институцијама
Писмо Бриселу потписао је и народни посланик у Скупштини Србије Шаип Камбери кога смо питали на шта се тачно мислио под терминима „дискриминација“ и „шиканирање“, јер Албанци фактички управљају Бујановцем.
Камбери каже да је Бујановац локална прича. Он додаје да је положај албанске националне мањине у Србији проблематичан зато што су Албанци испод просечно заступљени у државним институцијама, у свим општинама.
„Албанаца нема у полицији, правосудним институцијама, царини, управи јавних прихода, у свим државним службама које делују овде на локалу. То је једна од обавеза Републике Србије, да изврши хармонизацију броја запослених у мултиетничким општинама, у складу са структуром становништва, не само по Уставу, већ и по програму из 2001. године на основу кога је и започет политички процес решавања проблема у нашим општинама након оружаног сукоба“, каже Камбери.
Он додаје да је са још два представника Албанаца, а пре конституисања Владе, председнику Србије предао захтеве међу којима је и овај.
„Од 2007. године учествујемо на парламентарним изборима, никада нисмо успели да будемо део већине. Ја сам шеф посланичке групе са шест народних посланика која је опозициона, а састоји се од представника двеју мањина, Бошњака и Албанаца“, каже Камбери.
Он за Спутњик није коментарисао инцидент са заставом у Кончуљу. Локални лидери Албанаца у Бујановцу нису током дана одговарали на позиве Спутњика.
Извор: rs.sputniknews.com
