Велика Албанија је највећа опасност за мир на Балкану, упозорава министар унутрашњих послова Србије Александар Вулин, истичући да је само питање да ли ћеш се борити против ње као Србија или се правити да она не постоји као Црна Гора
У интервјуу за Спутњик Вулин говори и о најави отварања хрватске базе на Космету, стању у БиХ, наоружавању Србије.
На констатацију да је на југу Србије у току „рат заставама“, пошто у Кончуљу мало-мало па спуштају српску, а подижу албанску заставу, и на питање да ли у Прешеву већ себе виде као део „велике Албаније“, Вулин је поставио реторичко питање: „Што само у Прешеву?!“.
– То је занимљиво, где год Шиптари живе они себе виде као део Велике Албаније и то је потпуно у реду, нема љутње. То сви прихватају као нормално. Питање је да ли ћеш да се бориш против тога као Србија или да се правиш да то не знаш као Црна Гора. То је ствар тактике, али сви подразумевају да је то у реду и нормално, а ако Срби само помисле да би живели заједно онда је то већ велики проблем због кога треба да заседа Савет безбедности.
Како оцењује безбедносну ситуацију на југу Србије?
Безбедносна ситуација на југу Србије је стабилна, има повремених провокација, али водимо рачуна да сачувамо мир и да не дамо прилику екстремистима који увек траже неки свој политички простор тако што ће изазивати проблеме. Немојте да сумњате, закон ће се поштовати. Закон се поштује и кад је у питању бацање заставе – за то ће се одговарати, пријаве су поднете, баш као што нисмо дозволили да се гради маузолеј тамо неком терористи, што су они смислили да изграде без иједне дозволе. Дакле, не допуштамо да нас увуку у спиралу насиља или провокацију, а закон има да се поштује.
И кад смо рекли Велика Албанија – она је највећа опасност за мир на Балкану. Велика Албанија не може да се направи од територија на којима живе само Шиптари. Да би била могућа, она мора да разбије неколико држава.
О томе се годинама отворено прича, па треба подсетити да је Албанија потписала закон, меморандум са КиМ којим се укидају гранични прелази, према коме већ фактички не постоји граница са КиМ и нико у томе не види неки велики проблем. Ми видимо.
Када помињемо „велику Албанију“, неизбежна тема је и „велика Србија“. Често сте говорили о стварању „српског света“, што су неке комшије схватиле као претњу и то су повезали са „никад прежаљеним планом стварања ‘велике Србије’“.
Прво, ја не знам докле ћемо ми да се извињавамо. Велика Србија никад није ни постојала. Слушам неке који кажу: ‘То је обнављање велике Србије’… Камо среће да је било велике Србије, јер да је било велике Србије ми бисмо знали где живимо и шта је наше. И онда у разбијањима Југославије, два пута, знали би шта је наше, не би се ратовало за то, него би се знало да је то тамо где живе Срби. Дакле, Велике Србије никад није било, па самим тим онда не могу ни да је обновим. Врло је занимљиво да је уједињење Немачке сасвим уреду и да та ревизија Другог светског рата никоме не треба да представља проблем, да је потпуно прихватљиво. Врло је занимљиво да Шиптари могу да сањају о ‘великој Албанији’ и да је суштински већ праве, док Срби немају право чак ни да мисле да је добро да живе у једној држави. Зашто Срби не би били уједињени? Зашто Срби не смеју да имају право на српски свет?
Шта заправо представља „српски свет“?
Српски свет значи да Срби морају најпре да буду јединствен политички народ, да исто мисле о најважнијим стварима које су битне за опстанак српског народа, без обзира где живи и да знају да им је престоница Београд, да делујемо као једна политичка нација, јер ми то јесмо.
Уједињење Срба ће се десити. То је процес који је започео. Процесом се управља, али не може да се заустави. Кад су процеси историјски они се не заустављају. Некад се успоре, некад се усмеравају, али не могу да се зауставе. Природна потреба Срба је да живе заједно… Кад ван граница Србије имате толико Срба, а при том се граниче са вама, логично је да и једни и други желе да буду заједно… Други народи који тако говоре немају историју геноцида, немају историју у којој су преко Дрине гледали своје сународнике како их у другој држави убијају, а они не могу да им помогну. Ми имамо искуство поновљеног геноцида, зато немамо право да и својој деци оставимо могућност да се то још једном деси.
Оно што је важно за српски свет јесте да се он мора створити мирним путем. Тако су се ујединили Немци; Чеси и Словаци су се раздружили, што ће рећи ујединили са својим сународницима и то не би био први пример да се једна нација уједини у миру. То је допринос миру на Балкану. Кад решите српско национално питање, ви сте решили национално питање највећег народа на Балкану, а не узимајући ни центиметар било чијег другог етничког простора. Постоји та потреба да се каже да је Србија реметилачки фактор и да је разбијање Србије допринос мира на Балкану, а уједињавање Срба је разбијање мира на Балкану. Тешко ми је да разумем како… Српски свет је у политичком смислу већ настао, ми га живимо. Можете да га не признајете, не прихватате, али дугорочни мир на Балкану ће бити осигуран стварањем српског света. Ово што говорим није став владе, ни председника Вучића – ми смо саборци и дугогодишњи пријатељи, али не мислимо често исто. Ово је мој став…
Регион са подозрењем гледа на наше наоружавање и модернизацију, оптужујући нас за милитаризацију, а Русију да наоружава Србију да би парирала НАТО-у на Балкану. Како то коментаришете?
Нисам приметио да смо добили нуклеарну бомбу, па да парирамо НАТО пакту.
Србија је добра само кад је мала, разоружана, ако је икако могуће – сиромашна и наравно, војнички поражена. Тад није претња никоме и тад је веома добра… Србија има право да се наоружа, има право да буде снажна. На Балкану сви желимо мир, али нико не може са потпуном извесношћу да каже да је мир вечан, зато морате да будете спремни. Србија је војно неутрална земља. Они који су, рецимо, чланице НАТО пакта они могу да се ослоне на помоћ, могу да позову неког – неко ће доћи. Ко ће доћи нама? Кога ми да позовемо? Дакле, није питање зашто се Србија опрема и наоружава, питање је зашто се земље које су чланице НАТО пакта у региону опремају и наоружавају. Кога се они плаше? Србије?! Слободно нека тај новац потроше на социјалну заштиту. Од Србије им не прети. Немамо територијалних претензија, неће бити рата. Али, поставља се питање – зашто то онда радите? Србија има дужност према својим грађанима. Историја вам не прашта једну ствар – неспремност. Историја вам никад не опрости ако нисте били спремни да одговорите у најтежем тренутку на изазове које историја ставља пред вас. Када се Србија пре балканских ратова почела наоружавати и тада су јој говорили: ‘А од кога се ви то браните?’. Да тада, 1914. године, нисмо били спремни Србија не би постојала. Наше је право и наша је обавеза да заштитимо Србију, да будемо спремни да штитимо Србију и да штитимо Србе где год они живели”.
А каква је улога Русије?
Русија ту има улогу у смислу што нам помаже и кроз војно-технички споразум, што је веома значајна донација, али и што нам омогућава да купимо разна софистицирана средства. Наше је право да се, као војно неутрална земља, снабдевамо на светском тржишту како хоћемо и где хоћемо, и то свакако и радимо. Важно је да кажем да Русија никада није ни војно-техничку помоћ, ни могућност куповине њихове опреме и наоружања условила било каквим политичким ставом, нити је тражила од нас било какав политички уступак или да урадимо нешто. Никад! То је нешто што би сви требали да следе када је однос према Србији у питању, а ми то свакако бескрајно поштујемо. Лични односи председника Вучића и председника Путина су довели до тога да су наше две земље у смислу сарадње на историјском максимуму. Ми никад нисмо тако сарађивали, ако не рачунамо 1944. годину када смо заједно ослобађали Београд. Никада нисмо били толико блиски и никада није било толико искрене и толико плодотворне сарадње, и наставићемо то да радимо. Ми смо војно неутрални, ми смо окренути ка свима и заиста желимо мир. За напредак, за успех је потребно бар двоје, а за рат и сукобе само један. Ми нећемо да чекамо тог једног, ми хоћемо да будемо довољно јаки да нико и не помисли да треба нападати Србију. То је једини начин.
Хрвати нам кажу да ће наше чланство у ЕУ зависити од њихове воље, а отворено пружају и подршку тзв. косовској војсци. Најављују и да ће отворити базу на Космету. Може ли Србија то да спречи и колико је то претња за Србе на КиМ?
Можемо да се боримо против тога. Да ли можемо да спречимо? Не можемо. Тај простор једноставно није под нашом контролом и међународна заједница је та која има дужност да поштује Резолуцију 1244 и да спречи било шта слично. Када је хрватски министар изашао и рекао тако нешто вероватно је знао какав ће то немир да изазове међу Србима. Да ли ће Хрватска имати већи или мањи контингент у оквиру Кфора то је ствар Кфора. Али, господин Радоман је рекао, а после тога и председник Милановић, да су они донели одлуку. Чекајте, је л ви то билатерално нешто радите са Косовом? Па нисте ви дошли на простор КиМ договарајући се са Хашимом Тачијем и Куртијем, него под Резолуцијом 1244 СБ УН. Не можете самостално то да радите и зато је то провокација и нешто што ми не можемо да прихватимо. Питање је шта вам треба та база? И што баш база? И што баш ваша база? Тренутно у контингенту Хрватске има неких 37 војника… Па јасно је да је била у питању намерна провокација и покушај показивања како је простор КиМ, како каже господин Радман, независтан зато што је то реалност. Е, па та реченица не само што је безобразна, него је и нетачна. Ако ћемо ту реалност онда ћете морати мало другачије да гледате простор КиМ и да видите где је, шта и како је реално. Не можете да дођете на простор КиМ зато што сте договорили са Куртијем, морате договорити са Саветом безбедности УН.
Што се тиче нашег европског пута, ако тај пут води преко Хрватске и ако морамо да ћутимо да би лечили комплексе хрватске политике и историје и да тако уђемо у ЕУ – ја мислим да не треба да уђемо у ЕУ. Нема потребе да крећемо на тај пут, јер осим што никад нећемо довољно излечити хрватске комплексе, не знам шта ћемо добити и ако то урадимо.
То је сад више питање за Европу – да ли вам треба Србија? Ако вам треба Србија сигуран сам да ћете врло лако решити тај проблем, јер историја нас баш не учи некој великој Хрватској самосталности кад подвикне Немачка. Ако нас хоћете – реците, ако нас нећете – немојте очекивати да се понижавамо због једног хрватског „да“.
Ако није европски пут, шта је онда наша алтернатива?
Политика Владе Републике Србије и политика коју подржава већина грађана Републике Србије јесте улазак у ЕУ. Ја немам право да тај пут мењам. Али, говорим своје мишљење, ако смо војно неутрални, можемо бити и политички неутрални, зашто морамо бити део савеза? Па не бисмо били једина земља на свету која није део ниједног војног, ни политичког савеза. Када посматрате начин на који треба да уђемо у ЕУ, те сталне помичне циљеве поставља се питање – да ли нас уопште желе? Веома често европски званичници се љуте на моје изјаве, кажу да то изазива антиевропско расположење. Јако бих волео да сам толико утицајан код српског народа да кад ја нешто кажем то аутоматски промени њихов став, али нажалост није тако, вец́ је то једноставна истина коју Европа врло лако може да промени тако што ће мењати политику када је Србија у питању. Али, интересантно је да се никад не наљуте, рецимо, на премијера Холандије који изађе и каже: „Нема проширења ЕУ, нема западног Балкана у ЕУ“ или када француски каже: „Нема новог проширења док ми не решимо унутрашње проблеме“. Па чекајте – јел не мислите да то можда изазива негативан однос према ЕУ у Србији… Постоји врло лицемерна политика у којој је чланицама ЕУ дозвољено све, а нама није дозвољено чак ни да кажемо да је нешто проблем.
По новој методологији ово што вам ја сад говорим, биће чак и уведено у извештај као негативна изјава и сметња за отварање неког поглавља. Откад је вербални деликт постао сметња?! Али, ево видите и то сад постоји, а ја сам мислио да је тамо демократија безобална и да свако може да говори оно што мисли. Али, као што видите, за Србе није баш тако. Не воле они када Срби много говоре. Ја сам персона нон-грата у Хрватској, забрањен ми је улазак… Господин Грлић је рекао да ће на територији Републике Србије направити базу, а ја сам рекао да ће Александар Вучић одлучити да ли ја путујем или не путујем у Јасеновац. Мени је забрањен улазак у Хрватску под образложењем да сам тиме нарушио њихов суверенитет, јер ја одлучујем да ли ћу доћи, а они нису нарушили наш суверенитет тиме што су рекли да ће направити војну базу на простору КиМ. Мада, кажу да има бољи разлог зашто сам непожељан – нису се они наљутили зато што сам ја хтео да дођем у Јасеновац, они су љути зато што сам хтео да се вратим из Јасеновца. Нису навикли.
Имамо ли механизме да заштитимо наш народ, цркве и манастире на КиМ будући да је чак и Стејт департмент морао да призна да су наше светиње угрожене?
Како да нису угрожене, па још увек неће да врате оних средњовековних 10 хектара манастира Дечани, иако је њихов тзв. Уставни суд донео одлуку да то мора да се врати. Занимљиво, Заједница српских општина још увек није формирана зато што је Уставни суд рекао да то није у складу са уставом Косова и то свето писмо се поштује и на Западу, и међу Шиптарима. То је оправдање. А, кад тај њихов тзв. Уставни суд доносе одлуку да се врати 10 хектара Дечанима то није довољно оправдање ни међународној заједници, ни Шиптарима да се та одлука поштује. Врло је занимљиво да се поштује нешто само кад је против Срба. Имамо ми фактичку могућност да заштитимо наше светиње на простору КиМ и то баш и радимо – преговорима, непрекидним присуством у међународној заједници….
А народ?
Штитимо ми свој народ. Председник Вучић је био веома јасан: „Олуја се никад више неће поновити ни на простору КиМ, ни било где где живе Срби“. Намерно нећу да вам кажем целу реченицу, зато што би та реченица била преношена као да сам објавио рат, а ја никоме не објављујем рат – напротив. Ја се заиста радујем и надам миру, јер мир је једино што ће сачувати Србе на простору КиМ. Председник Вучић је био више него јасан, а ми који водимо снаге које су у стању да чувају, да бране на простору Републике Србије слушамо његово наређење – Олује нец́е бити и никад више неће бити мартовског погрома.
Босна и Херцеговина је изгледа на новој раскрсници – Српска, а и Русија траже одлазак високог представника, Додик жели дијалог са Федерацијом а чак помиње могуц́ност брзе мобилизације војске ако затреба. Где Ви видите разлоге ескалације ситуације у БиХ?
Јако сам забринут ситуацијом у БиХ. Председник Путин је добро рекао да свет личи на онај свет пре Другог светског рата. До ратова долази када се противречности толико заоштре, а и рационалност постане дозвољена у светској политици. Лицемерје са којим се води светска политика је постало опасно – ви кажете да хоћете да БиХ буде функционална и успешна држава.
Слажем се, то је дејтонска Босна и ја јој желим сваку срећу. Шта ће онда странци који владају уместо вас? Јел могуће да је том неком високом представнику више стало до грађана БиХ него самим грађанима БиХ? А, онда када Република Српска – уставна, дејтонска категорија БиХ – каже да не жели више странце, ви кажете да разбија БиХ. Јел хоћете функционалну БиХ или нећете функционалну БиХ?! Договорите се шта хоћете. Ако хоћете да разбијате на добром сте путу. Не може Босна да буде успешна и срећна уколико сви њени делови нису бар приближно успешни и срећни. Не може Република Српска да вам буде реметилачки фактор. Јел хоћете да живите са Србима или нец́ете да живите са Србима? Срби су добри само кад немају глас, а кад имају право на глас онда не треба да говоре. Србија је једна од земаља гаранта Дејтонског споразума и као такви апсолутно одбијамо сваку могућност промене Дејтонског споразума. Ако се договоре три конститутивна народа и два ентитета прихватамо сваки договор, али никако наметање и нешто што долази са стране. Велико је питање где високи представник гради свој ауторитет ако га скоро половина БиХ апсолутно не прихвата. То је доста тешко објаснити.
Извор: rs.sputniknews.com
