Србија у власништву има укупно 36 тона злата, друга на Балкану је Северна Македонија са 6,8 тона златних резерви, затим следе Словенија са 3,17, Босна и Херцеговина са 2,98 тона, па Црна Гора са 1,09 тона, док је Хрватска остала без својих златних резерви.
Према подацима Народне банке Србије, од 2013. године златне резерве у нашој земљи порасле су за 20,7 тона или 1,1 милијарду евра, а само у последње две године резерве Србије увећане су за 12 тона злата.
БиХ располаже са око три тоне злата које су у надлежности Централне банке БиХ, а економиста Игор Гавран наводи да би било добро повећати обим златних резерви, јер је монетарно злато најтрадиционалнији облик резерви којим централне банке гарантују за вредност националне валуте, заједно са осталим девизним резервама.
Ову функцију имају и златне резерве Централне банке БиХ, иако чине тек мали део укупних девизних резерви и добро је што их БиХ има, рекао је он за Дневни аваз.
Он сматра да би било добро повећати обим златних резерви, односно монетарног злата, али не у тренутним кризним временима када је цена свакако висока, већ као део дугорочне стратегије унапређења стабилности повећања укупних девизних резерви.
“Добро је да нисмо у неповољној ситуацији као Црна Гора, да заложимо злато као гаранцију за задужење, али ни као Хрватска која је брзоплето распродала своје монетарно злато када је цена била далеко нижа него данас и тако је изгубила стотине милиона евра разлике, колико би му вредност порасла”, прецизирао је Гавран.Према писању листа, није доступан податак хоће ли доћи до појачавања златне резерве у БиХ.
Извор: rs.sputniknews.com
