Председнички избори у Сирији су за месец дана и кампања је у пуном јеку. Четири политичара су поднела пријаве, међу којима је и први пут у историји републике – жена. Актуелни шеф државе Башар Асад је последњи поднео кандидатуру. Запад је то назвао фарсом и одбио да призна резултате избора. Међутим, то није главни проблем предстојећег гласања.
Конкуренти Асада
Муслиман, старији од 40 година, сиријски држављанин, који живи у Сирији последњих десет година и има подршку чланова парламента – услови су за кандидатуру на место председника. Захваљујући измени Устава из 2012. године није потребно да кандидат буде члан владајуће партије „Баас“. На власти су и друге политичке снаге Сирије.
Кандидат Социјалистичке јуниорске партије је Абдулах Салум. Он има искуства у политици, јер је био министар Народног већа и члан парламента.
Бизнисмен из Дамаска Мухамед Фирас Јасин Раџух о својим амбицијама да постане председник саопштио је још током прошле кампање, 2014. године. Међутим, његова кандидатура тада није одобрена.
Претендент на победу је и Фатен Али Нахар, прва жена, која је одлучила да учествује на изборима. Има 50 година и рођена је у Дамаску. То је све што је о њој познато.
Дуготрајна реформа
Башар Асад није журио са кандидатуром, иако не би наишао на техничке проблеме. Већина у парламенту припада његовој партији „Баас“.
Он је на челу државе од 2000. године. Ипак, према тренутном уставу се сматра, да се сада завршава само његов први председнички мандат и да има право да се кандидује на још седам година.
Противници режима указују да избори немају смисла до усвајања новог Устава. Запад има исто мишљење и позивају се на резолуцију Савета безбедности Уједињених нација 2054, којом се избори повезују са реформом основног закона.
Шест година се ради на Уставу, али се власт и опозиција никако не могу договорити. Противници Асада инсистирају на његовој оставци, док су присталице председника уверене да је управо он спасио земљу од пропасти. Да се током сукоба са ДАЕШ-ом (Исламском државом) и опозиционим групама Асад није обратио Русији за помоћ, Сирија више не би постојала.
Уставни комитет Сирије је одржао пет заседања, али нису започели расправу о пројекту.
Фарса или компромис
Већина сиријских територија су, после повратка под контролу Дамаска, морале да одлуче како да нормализују живот и избеглице врате у домовину. Прошле године, упркос протестима опозиције, организовани су парламентарни избори – Асад је веровао да ће то убрзати реформе у ратом разореним провинцијама. Странка „Баас“ изгубила је неколико скупштинских мандата, али је задржала већину.
Неке опозиционе групе су препознале неизбежност председничких избора. Међутим, критика власти није јењавала.
Противници Асада су забринути да ли ће моћи шест милиона избеглица да гласа. Постоји још један проблем, а то је како се налазити на територијама које контролише Турска или Курди.
Западне државе су назвале предизборну кампању фарсом и упозориле да не признају резултате избора. Русија позива власт и опозицију на компромис.
Принудни дијалог
„Уставни комитет је елемент политичке нагодбе и не може да замени основни закон. Расправе о реформи се настављају, али држава сада мора нормално да функционише“, објашњава за Спутњик координатор за блискоисточне програме Руског савета за међународне послове Руслан Мамедов.
Политиколог не сумња да ће Асад поново бити изабран. Иако Запад то не признаје, страни учесници сиријског поравнања имаће посла са тим.
„Судбина избеглица зависи од ситуације у земљи. Већина се налази у Европи. То и утиче на сигурност европских граница. За сада само Асад води земљу напред и Брисел са тим мора да рачуна. Ако буде поново изабран, онда ће и суседне земље почети да успостављају дијалог са Дамаском“, тврди Мамедов.
По његовом мишљењу, повратак Сирије у Лигу арапских земаља је добар компромис.
„Кроз ову регионалну организацију, Саудијска Арабија, Катар и други противници Асада могли би пронаћи тачке сарадње. Ово би стабилизовало унутрашње политичке процесе не само у Сирији, већ и на целом Блиском Истоку“, сматра Мамедов.
Он признаје да нормализација односа неких блискоисточних држава са Асадом директно зависи од позиције Сједињених Америчких Држава. Џо Бајден за сада наставља политику Доналда Трампа и врши максимални економски притисак.
Формално опонирање
Експерт сиријског програма „Middle East Institute“ у Вашингтону Антон Мардасов наводи да су избори у Сирији неопходни за одржавање правног статуса државних институција. У супротном, легитимитет самог Асада биће доведен у питање.
Ипак, Мардасов сумња да ће председничка кампања бити конкурентна. Експерт подсећа на прошлогодишње парламентарне и локалне изборе: „Чак и у уставном комитету се многи противници режима само формално ограђују од њега. У ствари, то је део система. Они сада имају седиште у Дамаску“.
Наравно, САД и Европа не признају резултате избора. Међутим, напредак је могућ, ако и власт и опозиција дозволе формирање прелазне владе.
„Уставни комитет се труди да замени такву владу, али неће успети“, појашњава Мардасов.
Политиколог кључни проблем види у чињеници да права опозиција нема исте услове са званичним Дамаском. То затеже преговарачки процес и омета укупну стабилизацију.
Извор: rs.sputniknews.com
