Председник САД Џо Бајден ће тражити партнере у Европи, укључујући Србију, који би помогли у вези са широком лепезом међународних питања, укључујући борбу против климатских промена, промоцију глобалног здравља, обнављање територијалног интегритета Украјине и промоцију стабилности у Средоземљу и на ширем подручју Блиског истока, каже у интервјуу за Српски телеграф Чарлс Капчан, неформални саветник Бајденове предизборне кампање и високи званичник председничких администрација Била Клинтона и Барака Обаме.
* Трампова ера је окончана. Либерална демократија поново управља Америком. Да ли Србија треба да се забрине с обзиром на то да је за многе Србе тај израз буквално синоним за Клинтонов други мандат и НАТО бомбардовање 1999?
– Србија, као и већина других земаља широм света, требало би да срдачно поздрави то што је Бајден поразио Трампа. САД су се вратиле на сцену као неко ко подржава либералну демократију, ко је присталица трансатлантске солидарности и ко је заступник широког међународног тимског рада. Свет је безбедније и хуманије место са председником Бајденом у овалној соби. Бајдена дубоко занима безбедност и стабилност на ширем атлантском подручју, укључујући Балкан.
* Будући кораци Бајденове администрације у региону западног Балкана?
– На једном од последњих путовања у иностранство, док је још био потпредседник САД, Бајден је посетио Београд и Приштину да би помогао напретку односа између Србије и Косова. Мислим да ће наставити с овим напорима и, као председник, градећи на темељима напретка који је Трампова администрација постигла на пољу економске номализације. Очекујем да ће Вашингтон тесно сарађивати с ЕУ и државама чланицама Уније када је реч о односима Србије и Косова. Напредак политичке стабилности у Босни и Херцеговини биће такође високо котиран у агенди ове администрације. Све у свему, мислим да ће Бајден радити на побољшању перспектива целокупног региона Балкана за интеграцију у ширу европску и атлантску заједницу.
* Трампов специјални изасланик за дијалог Београда и Приштине Ричард Гренел инсистирао је на економској нормализацији. Каква ће бити Бајденова политика и како видите позицију председника Србије Александра Вучића у вези са дијалогом?
– Економска нормализација је користан први корак, али само то. Можемо да нађемо много примера широм света где су стране продубиле економску међузависност, али иза ње није уследила политичка нормализација. Узмимо за пример односе Јапана и Кине или Израелаца и Палестинаца. Видимо доста економске интеракције, али не и много напретка на политичком пољу. У складу с тим очекујем да ће Бајден с европским партнерима радити на усредсређивању на политичку нормализацију између Србије и Косова. У овом тренутку исувише је рано за предвиђање како ће лидери у Београду и Приштини на то одговорити. Много тога ће зависити од узајамног дејства спољашњих подстицаја и домаћих ограничења с којима ће се обе стране суочити.
* Ваше мишљење о ЕУ/НАТО перспективама Србије и да ли су та два политичка питања међусобно повезана?
– Верујем да перспектива уласка у ЕУ пружа снажан подстицај Србији да нормализује односе са Косовом. Ја заиста такав исход сматрам веома вероватним. Пре или касније опипљиве добробити од приступања ЕУ помоћи ће да се Србија убеди да крене напред и финализује политичку нормализацију са Косовом. Наравно, Приштина ће морати да буде спремна да нађе заједнички језик са Београдом у складу с условима таквог договора. Према мом мишљењу, више је питање када ће се то десити, а не да ли ће се десити. Коначно приступање Србије ЕУ може да се догоди и вероватно би се догодило независно од потенцијалног деловања у правцу уласка у НАТО.
Успон Кине најзначајнији геополитички догађај
* Како гледате на успон Кине и колико смо далеко од оружаног сукоба у индопацифичком региону?
– Непрестани успон Кине представља најзначајнији геополитички догађај садашње ере. Ми се крећемо од униполарног ка мултиполарном свету. САД и Кина ће бити равноправни конкуренти који ће бити ангажовани, како у геополитичком тако и у економском ривалству. Али свет неће бити биполаран, какав је био током Хладног рата. Неће бити потпуног економског раздвајања, а други велики актери попут ЕУ, Русије, Индије, Јапана и Бразила имаће одређену стратешку аутономију с обзиром на мултиполарне карактеристике света. Мислим да су шансе за избијање директног војног сукоба између САД и Кине и даље мале. Међутим, оно што ме брине јесте могућност војних инцидената или непланираних окршаја који би ескалирали. Тајван је потенцијално место где би то могло да се разбукти.
Ко је Чарлс Капчан?
– радио у Стејт департменту као део особља задуженог за планску политику
– директор за европске послове у Савету за националну безбедност (НСЦ) за време прве Клинтонове администрације
– виши директор за Европу у НСЦ и специјални помоћник председника за време Обаме
– професор на Волшовој школи спољнополитичке службе Универзитета Џорџтаун, на којој су дипломирали Клинтон и бивши директор ЦИА Џорџ Тенет, а предавала Мадлен Олбрајт
Извор: Република.рс
