У жестоким борбама које су вођене у рејону града Палмира, у условима потпуног мрака, тројица руских снајпериста је успело да спречи напад групације од око 40 терориста подржаних са једним тенком. Јунак овог окршаја је био искусни инструктор снајперских тимова са надимком „Деда“
Нажалост ми не можемо да објавимо његово тачно име и презиме. Припадници јединице у којој се налази наш херој ословљавају га једноставно са „Деда“. Овај надимак није само везан за велики број година проведених у служби. Овај превејани ратни вук се налази у својству инструктора младих војника, где им преноси своје огромно искуство накупљено у бројним ратним конфликтима у којима је учествовао. Снајпериста Централног војног округа (скр. ЦВО) је по чину гардијски старији заставник. Он није поносан само на своја ратна достигнућа, него и на успехе својих потчињених. Неколико његових ученика су достигли звање инструктора у снајперским саставима, што представља изузетно висок ауторитет у јединицама специјалне намене.
Захваљујући учешћу на актуелном ратном жаришту које се отворило у Сирији, његов надимак је претрпео извесне промене, тачније постао је нешто дужи. Сада га његови војници зову „противтенковски деда“, захваљајући догађају који се збио 2016.године.
„У питању је била ноћна битка за силосе који су се налазили у рејону Тадмора (Палмира)“-истиче саговорник који је пристао да своја запажања подели за Тв канал-Звезду. „Напад терориста је био силовит, а поред пешадије они су у једном моменту у борбу убацили и тежу оклопну технику. Наш „деда“ је употребом термовизијског нишана који је имао на свом оружју успео да елиминише тенковску посаду терориста тзв. Исламске државе, која је са својим тенком успела да досегне наше предње позиције који су се налазиле у близини силоса. При томе он је дејствовао у отежаним условима смањене оптичке видљивости на циљ који је свe време био у покрету, са даљине од око 350 метара“, напомиње саговорник.
„Деда“ је прво успео да са два прецизна хица неутралише командира тенка, који се у једном моменту превише изложио ватри тако што је свој горњи део тела извукао кроз поклопац на куполи тенка. Потом је усмртио и возача тенка, који је такође неопрезно напустио своје формацијско место, на тај начин поставши лак плен за нашег „Деду“.
После ликвидације тенковске посаде, „Деда“ је са још двојицом својих помоћника-снајпериста, тактички беспрекорно очистио део фронта од непријатељске пешадије, који је био најугроженији овим нападом. Они (мисли се на терористе прим.аутора) у том моменту више нису имали тенковску подршку, тако да су у том мраку постали права ловина за руске снајперисте. Практично, тројица руских снајпериста су сломили напад групације од око 40 добро припремљених и наоружаних терориста, и на тај начин спречили ватрени контакт са руским саветницима који су се састојали од специјалиста за тенкове, артиљерију, навођење јуришне авијације и сл.
У јулу месецу 2016.године за приказану сналажљивост у извршавању задатака од виталног значаја, у веома неповољним условима, снајпериста који је ликвидирао тенковску посаду и још најмање десетак терориста, предложен је за доделу ордена за Храброст. Није прошло много времена а на овај захтев је позитивно одговорено и донето је решење о додели овог одликовања сада већ чувеном „Деди“ који са својим снајпером неутралише чак и тенкове.
Други пут исти борац се прославио приликом ликвидације терористичке групе која је блокирана у рејону града Акербата који се налази на простору централне Сирије.Група снајпериста је и овде ангажована у циљу непосредног обезбеђења руских војних саветника који су практично са прве линије усмеравали нападе сиријске армије. Операције које су извођене 3.августа 2017.године, по свом току и интензитету су категорисане као веома тешке и компликоване. Наша снајперска група је добила сложен задатак да уништава терористичке циљеве на даљинама већим од 1000 метара. Терористи су на овом терену масовно користили велики број подземних тунела, путем којих су се изненада појављивали на неочекиваним тактичким правцима, одакле су нападали на наше јединице. Овде је „Деда“ неколико пута морао са својом снајперском групом да прихвати борбу са блиског одстојања, употребом стандардних аутоматских пушака типа Калашњиков. Када се жив и здрав вратио из битке у његовом панциру је пронађено неколико зрна испаљених из америчке аутоматске пушке М-16. Шлем и панцир су сачували нашег „Деду“, где је још једном у пракси доказана сва неопходност ношења квалитетне заштитне опреме која спашава главу и најискуснијим борцима.
Наш саговорник је изузетно високо оценио обуку и посебно морално-вољне карактеристике непријатеља који се фанатично борио у редовима тзв. Исламске државе:
„Терористичке снаге су представљале веома озбиљног и снажног противника. То више нису биле групе сулудих самоубица који изгину и пре него што се запуца. Њих су изврсно обучили бивши официри ирачке армије и других регионалних земаља. Верујте ми на реч, борба са овим одредима је крајње сложена и захтева огроман напор“.
Сви задаци који су постављени испред гардијског старијег заставника испуњени су веома успешно. За висок степен приказаног професионализма, упорности, личне храбрости, за неустрашива и одлучна борбена дејства у условима високог степена ризика за сопствени живот, овај руски снајпериста одликован је орденом за Храброст.
Извор: rs.rbth.com
