Господе Исусе Христе помилуј ме! Ове речи Исусове молитве рашириће Небеса и приближити вас Христу. Неко не зна како се моли том молитвом међутим, довољно је само изговорити име Господа нашег Исуса Христа да би се оно урезало у вашем срцу.
Свети Козма Етолски било куда да је ишао и било где да се заустављао говорио је људима да бројанице не служе како бисмо уз кафу убијали време са њима, јер сваки чворић на бројаници означава реч. Када призивамо име Господа, ми зовемо Христа к себи.
Сила те молитве је огромна, а монаси је изговарају цели дан. Да би постао добар монах, он не мора бити усамљен. Дужан је да увек буде у друштву молитве, а пре свега молитве Исусове. Он је обавезан да увек носи бројанице у рукама, а пре свега у срцу. Чворићи представљају жудњу, чворић, љубав, приношење, славославље, призивање тог светог и свемогућег имена, имена Господњег.
– Куда ти идеш? Зар се војник отправља у рат без оружја? – говорио је неко иноку на Светој Гори.
Видевши да монах излази из манастира не узевши са собом бројанице он му рече – Где ти идеш без својих бројаница? То је твоје оружје. Бројанице увек држи у рукама да би молитва из руку прешла у ум, а из ума у срце.
НЕ ИЗГОВАРАЈТЕ УЗАЛУД ИМЕ ГОСПОДЊЕ
Када зовете некога по имену, на пример “Исусе мој!“, „Пресвета Богородице, помози ми!“, „Свети Анђеле!“, „Свети Нектарије!“, они ће доћи јер то име изражава присуство и живи осећај тога која зовемо.
Магови да би извршили своје врачање, призивају имена злих духова. Они такође призивају имена и зли духови долазе.
Тако и Господ долази када призовемо име Христово. Он долази тамо где смо ми. Уколико Христос дође тамо где сте ви, у вашу собу, она ће се напунити Његовим присуством а ви ћете схватити да поред вас није само намештај.
У Старом Завету постоји заповест, где Бог говори – Буди пажљив! Не изговарај узалуд име Господње!
– Пре него Ме призовеш, Ја ћу теби говорити. Ти ћеш Ме позвати и Ја ћу ти рећи: ево, Ја сам дошао! Шта желиш? Реци ми шта хоћеш, да би Ја то урадио за тебе – говори Господ Исус Христ.
А ви њему одговарате – Господе Исусе Христе, помилуј ме! Ја желим да ме Ти помилујеш.
Свети Никодим Светогорац се обраћа ка Христу у и постојано говори – Исусе, благодарим Теби, што си ме удостојио великог доброчинства и дара умне молитве. То је нешто велико, то је велико искуство.
Призвати име Исусово је добро дело. Уколико обратите пажњу, увидећете да и на Светој Литургији чинимо то постојано јер говоримо “Господе, помилуј!”
БРОЈАНИЦЕ НЕ СЛУЖЕ ЗА ДЕМОНСТРАЦИЈУ И ШЕПУРЕЊЕ
Ако имате бројанице, носите их са собом и држите их у руци. Затим их доведите у лоше стање, истањите их до нити, али само пазите да их нико не примети. Када држите бројанице и молите се, онда само ви, Бог и ваш духовник знате о томе.
Шта радите, како радите, да ли сте нешто осетили, плачете ли, имате ли осећај Божијег присуства, то је све ваша ствар.
Бројанице не треба показивати, оне нису за демонстрацију и шепурење, нису за то да бисмо од себе правили великане. Помоли се у тајности, стави у свој ум, дубоко у своју душу, урежи унутра то име: „Исусе мој, Христе мој“.
Говорите у себи – „Исусе мој, Христе мој, Боже мој, Господе мој“ – само не формално, технички, систематски, хладно и монотоно. Не као да испуњавате неки метод или тактику, већ дајте своје срце. Молитва захтева љубав, силну жељу, захтева људе заљубљене у Христа, у истину, у светитеље, у Цркву, у Небески свет.
Извор: Telegraf.rs
