Као одговор на финансијске и политичке санкције које су усвојиле ЕУ и Сједињене Државе након анексије Крима, Владимир Путин је увео оштар ембарго на увоз хране из Европе
Ембарго на европске прехрамбене производе и политика Кремља дали су подстицај развоју локалне производње која се активно модернизује.
Запањујућа разлика у односу на прошлост. У лето 2019. године делегација француских пољопривредних произвођача отишла је у Москву на позив консултантске компаније да се упозна са руском пољопривредом. Дошли су скептични, отишли са потпуно другачијим утисцима.
„Много тога треба преиспитати. Нећемо моћи да се такмичимо с њима“, рекао је један од француских фармера после пута у Русију. Тамо је успео је да се упозна са новом руском пољопривредном која се толико променила током последњих неколико година да се земља, некада нето увозник, претворила у највећег извозника жита, претичуићи украјинске суседе 2017. године. Пшеница, кукуруз, јечам, хељда, свињетина – то су сада ударне песнице руске пољопривреде.
Како се, међутим, то догодило у земљи чија је пољопривреда прошла кроз деструктивну колективизацију 1930-их, совјетску пустош и хаос 1990-их? Прекретница је била 2014. година.
Као одговор на финансијске и политичке санкције које су усвојиле ЕУ и Сједињене Државе након анексије Крима, Владимир Путин је увео оштар ембарго на увоз хране из Европе. Воће, поврће, млечни производи, месо, житарице – све је то у тренутку склоњено са полица руских продавница. Било како било, овај потез није био замишљен само као ударац европским пољопривредним произвођачима, који су били лишени значајног тржишта, већ је и дало замах локалној производњи.
„Од почетка су санкције одмазде виђене као инструмент геополитичке борбе и шанса за руске произвођаче“, каже Михаил Макаров, руски трговински представник у Француској.
„Морали су да заузму упражњено тржиште, што се и догодило.“
Годину дана након ембарга, Русија је могла да обезбеди 87% тржишта меса. Производња свињског меса у земљи порасла је за 30% за пет година. Руска влада не само да се једним потезом ослободила све иностране конкуренције, већ улаже и огромна средства у развој и модернизацију пољопривреде. Само 2021. године обећала је 77 милијарди рубаља у програм развоја индустрије, који укључује повољне кредите, пореске олакшице и субвенције. Поред тога, подржава извоз субвенцијама усмереним на логистику.
Ефекат ове помоћи појачан је структуром руског пољопривредног тржишта, изграђеног око огромних предузећа са стотинама хиљада хектара земље.
„Ова имања управљају са више од 50% руског пољопривредног земљишта“, каже Олга Головкина, стручњак за руску агроиндустрију и комерцијални директор Дома француских предузетника.
„Сваки од њих има од 100.000 до 600.000 хектара. Они који су се специјализовали за производњу млека, стада могу достићи 50 хиљада грла! Ова структура се радикално разликује од наше, која се састоји од многих малих фарми удружених у задруге“.
Нове технологије
После великих улагања у обнову опреме и квалитетног семена, ова агроиндустријска газдинства сада су окренута новим технологијама. Аутономни комбајни (прошле јесени је у Русији „прослављен“ први такав „робот“), надгледање поља и стада дроновима и са сателита, све активнија употреба умрежених сензора … Руска индустрија све више пажње посвећује технологији у како би наставила свој активни развој. Улога покретачке снаге овде поново припада држави. Покренут 2019. године, програм Дигитална пољопривреда подржава модернизацију сектора и финансира до 50% трошкова ових технологија.
Било како било, „у 90% случајева говоримо о страним, европским или америчким технологијама“, примећује Олга Головкина..
„Русија је увек задовољна искуством страних пољопривредних стручњака“, каже Ирина Парисо, шеф француско-руског пословног клуба Њу Хорајзонс.
„Захваљујући стварању локалних производних погона, преносу технологије и обуци руских специјалиста, нека француска предузећа могу да капитализују ово брзо растуће тржиште. “Остала морају да се изборе са опасним конкурентом, чији успон, по свему судећи, тек започиње.
Извор: Информер.рс/lexpress.fr
