Добар дан, ја сам мајка дечака чији је живот синоћ коштао 17 динара. Дошла сам да вас погледам у очи и да питам да ли бисте, да је он синоћ умро као псето испред ваше радње, могли да ме данас погледате у очи.
Ово је питање које је продавцима у трговини „Подунавље“ а. д. у Бачкој Паланци упутила Марија М. (39), чији четрнаестогодишњи син М. С., који болује од дијабетеса, умало није умро кад му је позлило пошто нису желели да му дају обичну чоколадну бананицу да би подигао шећер.
Да трагедија буде већа, продавац је чак ударио друга болесног детета, који је у паници, када је М. С. пао на земљу и почео да се тресе, покушао да му помогне.
– У четвртак увече сам радила другу смену, а син је кренуо да се прошета. То ради увек после оброка, јер због дијабетеса мора да буде физички активан. Са собом је понео једну чоколадицу и чоколадну бананицу, апарат за мерење шећера у крви и пен-инсулин. У једном тренутку му се слошило. Шећер му је био 3,2, а нормалне вредности су од четири до шест.
Појео је обе чоколадице које је имао код себе, али му се стање за пет минута веома погоршало. Шећер му је пао на 1,9. Јако се тресао и грчили су му се сви мишићи. Другар који је био са њим се уплашио и успаничио. Ушли су заједно у ту продавницу. Син је продавцима, били су мушкарац и жена, рекао да има дијабетес, да му је позлило и замолио је за једну бананицу која му је потребна да би подигао ниво шећера у крви. Истерали су га напоље и рекли: „Ако немаш пара, изађи“ – прича за Курир Марија.
Дечака су, када је излазио из продавнице, ноге издале и пао је на бетон. Последњим атомима снаге дао је другу телефон и замолио га да зове тетку. Маму није хтео да узнемирава јер је била на послу.
– Друг мог сина је поново ушао у продавницу. Био је јако уплашен, није видео друго решење, те је покушао да украде бананицу. Трговац му је лупио шамар и истерао га напоље. Моја сестра је дошла за пет минута. Нашла је Михајла како лежи на бетону и грчи се. Друг је плакао. Сина су буквално секунде делиле од сигурне смрти. Још је био свестан, али је могао да падне у кому сваког секунда – прича Марија.
„Подунавље“ а. д.
Покренули смо интерну истрагу
Компанија „Подунавље“ а. д. је, на свом званичном сајту, „изразила дубоко жаљење и забринутост поводом немилог догађаја“.
– Организовали смо интерну истрагу, у коју смо, поред запослених, укључили и породицу дечака са жељом да се што пре сазна ток догађаја и кривци како би се предузеле прикладне дисциплинске мере. Наша дужност је да кажемо да су први резултати показали да између нашег запосленог и дечака није било физичког контакта, како је првобитно објављено. Такође, запослени трговци нису били упознати да је испред самог малопродајног објекта дечак којем је на било који начин, због здравственог стања, требала помоћ.
Дечаку М. С. је одмах било боље након што је попио „кока-колу“, њене сестре су га одвезле кући, а њу тек тада обавестиле шта се десило.
– Ока нисам склопила те ноћи, нисам могла да дочекам јутро да одем тамо. Питала сам их да ли би могли да ме погледају у очи да је умро, а продавац је рекао: „Вероватно не“. Рекли су ми и да не знају шта је дијабетес, те шта би било да сваки дан неко тражи нешто, а ја сам им на то одговорила да не морају да знају шта је дијабетес да би били људи. Па, не долази, ваљда, сваки дан неко дете и моли за бананицу да би остало живо?! – каже Марија.
Ведрог духа упркос болести
Он је њима опростио, али ја не могу
Иначе, 1. маја ће бити тачно годину дана како је откривено да М. С. има дијабетес типа 1 који је неизлечив. Он живи нормално као и његови вршњаци само што мора да пази много више од њих.
– Прстићи мог детета су у ранама због боцкања и мерења шећера у крви. Међутим, он је то јако лако прихватио, ниједном није поклекао. Ведрог је духа и има племениту душу као небо. Он је сигурно продавцима већ све опростио и заборавио, али, ја сам мајка, ја не(Курир.рс/Ружица Кантар) могу.
Извор: Курир.рс/Ружица Кантар
