СЛЕПО спровођење Закона о становању у појединим деловима задире и у породичне односе. Наиме, закон препознаје породичну кућу само ако има највише два стана, а ако су под истим кровом власници најмање три посебна дела, чак и ако су сродници, дужни су да региструју стамбену заједницу и одаберу управника.
На њима је да одлуче желе ли неког из редова „станара“ односно рођака или ће ангажовати професионалца. У супротном, принудна управа ће им покуцати на врата, што се у последње време све чешће и догађа у пракси.
Да се под једним кровом живи сложно, није довољно да „деца нису бесна“, већ да се зна ко заводи ред. Али, не само ауторитетом, већ и да се званично прогласи, односно именује у функцији управника. Што у случају рођачких односа у кући са три и више станова, води у невероватне апсурде.
– Уколико под истим кровом живе три власника посебних делова, реч је о стамбеној заједници – објашњава за „Новости“ председник Удружења професионалних управника Београда Љубиша Бановачки.
– Ако, на пример, тројица браће живе са својим породицама у једној кући, свако на свом спрату, а родитељ је власник целе куће или један од њих, то се рачуна као кућа. Али, уколико свако власнички одвоји свој спрат, постају стамбена заједница, јер имају најмање три стана. За њих је „најбезазленије“ да неко од њих постане управник.
Иако је у току формирање радне групе за измену Закона о становању у деловима који су се у пракси показали као нејасно или недовољно дефинисани, поменути случајеви нису обухваћени изменама.
И БРАЧНИ ПАР НА УДАРУ ПАРАГРАФА
СПРОВОЂЕЊЕ закона на својој кожи осетио је пре две године и брачни пар у деветој деценији, коме је због тога што је инспектор на терену констатовао да њихова породична кућа у Данила Илића 8 на Палилули има три одвојене јединице, уведена принудна управа. Џаба су била њихова објашњења да су они једини станари, а да не могу под старе дане да пишу жалбе, иду у општину, а камоли да постају управници једни другима. На крају, ипак су морали да доказују да су сами способни да воде своје домаћинство, а да управник не мора да их држи на оку.
Тако, договори око реновирања, кречења, уређивања дворишта, заједничких просторија, у том случају не могу само усмено да се постигну. Они морају да се верификују на седници стамбене заједнице у форми одлуке и окаче на огласној табли.
А све то пошто одлуче да ли ће прогласити неког члана породице за шефа зграде, професионалног или принудног управника (којег додељује општина ако станари нису одабрали једно од претходна два решења). Таксу за рад плаћају професионалном или принудном управнику, а члану своје породице не морају. Међутим, у сва три случаја стамбена заједница мора да има фонд за текуће и инвестиционо одржавање.
На огласној табли морају да се истакну правила кућног реда, а уколико „рођак“ са спрата пусти музику усред поподневног одмора, може да се алармира и Комунална милиција, као у свакој згради. На крају, заједнички новац за радове на „згради“ не може да се држи у сламарици, већ на рачуну стамбене заједнице у банци.
Извор: Новости
