Пише: Вес Мартин, пуковник у пензији, први Високи официр за спречавање тероризма за све Коалиционе снаге у Ираку
Овај текст пуковника (у пензији) Веса Мартина који је служио као први Високи официр за спречавање тероризма за све Коалиционе снаге у Ираку објављен је данас у часопису International Business Times, политичком магазину са седиштем у Њујорку који има едиције у седам земаља света на четири језика.
У политичком сумраку, када ти се председничка каријера ближи крају и налазиш се под међународном истрагом за етничко чишћење, корупцију и убиство новинара – шта треба да се уради да заштитиш себе, своје сараднике и чланове породице?
Одговор: у изопаченој, дистопијској политици Балкана – лажно оптужити своје политичке противнике за одбијање да признају геноцид у који си сам био дуго уплетен и означен као последњи, преостали „неосуђени ратни злочинац“.
Након само нешто више од стотину дана откад је прва демократски изабрана влада преузела дужност у Црној Гори, чланици НАТО-а и најмањој држави региона, председник Мило Ђукановић и његова партија „Демократских социјалиста“ – криминална и изнуђивачка смицалица која се представља као политичка партија – очајни су, и са ваљаним разлогом.
Поражен на парламентарним изборима прошле године по први пут у 30 година, поражен у својој општини рођења овог марта, и у припреми за поновни пораз на локалним изборима који ће уследити у мају, са сваким месецом који прође види како нестаје приступ државним ресурсима и способност за подмићивање, намештање избора и корупцију клизи му из руку.
Али чак и више од губитка моћи, предстојећи поступци пред судом су оно због чега је Ђукановић највише успаничен.
Западни адвокати припремају се да подигну оптужнице против Ђукановића пред међународним судом за злочине против човечности током ратова у Југославији. Доказ је потпун, и то његовим сопственим речима: 1997. године Ђукановић се уживо на телевизији хвалио да је две године раније као премијер наредио да муслимански бошњаци буду послати из Црне Горе назад у Босну.
Даље, на Малти, где се високим политичким фигурама суди за убиство антикорупцијске новинарке Дафне Каруане Галицие, њена породица је открила да је њена последња истрага пре њене смрти била о Ђукановићевим везама са онима изведеним пред суд.
Али најнепосреднију претњу Ђукановић осећа код куће. Са сваким даном којим нова влада разоткрије више корупције и малверзација из олупине коване у државним институцијама од стране ДПС-а. Руски шпијуни откривени су у срцу служби безбедности; откривено је да је чланство Црне Горе у међународном савезу COVAX вакцине остало неплаћено; национална авио-компанија је банкротирала бивајући коришћена као приватни авион за породицу Ђукановић. У свим министарствима и владиним агенцијама утврђени су преступи.
Стога, није изненађење да Ђукановић осећа да мора да монтира коначан ударац онима који су његову партију учинили потрошеном силом. Напад је почео прошле седмице у Скупштини, где је његова значајно умањена дружина послушника послушно поставила питања – постављајући покушану замку новом министру правде током времена питања упућених Влади.
Постоји пуно питања која је ДПС могао упутити министру: могли су поставити питање зашто мисли да је специјални тужилац којег је раније именовао ДПС тврдио да не постоји довољно доказа да се поднесу оптужнице против Ђукановића; или су могли унакрсно испитивати дискусију владе са Европском комисијом и Саветом Европе о плановима да се ослободе тог компромитованог тужиоца, који не сарађује; Могли су испитивати о начину на који планира да поправи низ злоупотреба у сфери људских права и владавине права које су наведене од стране Стејт Департмента Сједињених Држава да су се десиле под Ђукановићевом стражом током ДПС-ове последње године на власти. Али не. Питали су министра о његовим погледима на геноцид у Сребреници који се десио у суседној Босни – када је он имао десет година.
Као међународно признат адвокат – иако са четири месеца на функцији, политички почетник – министар је дао правнички одговор који они нису заслужили. Циљ ДПС-а је био да подели и да покуша да означи њега – бившег асистента Високог комесара за избеглице Уједињених Нација – као апологету за догађаје који су се десили када је он био дете. Тиме је све још циничније, имајући у виду да докази показују да је њихов сопствени ДПС вођа заправо уплетен.
Напад није успео. Босанске групе жртава иступиле су наводећи да су вољне да сведоче против Ђукановића због његовог саучесништва подупирањем оних који су извршили геноцид – и повећала се подршка министру и владиној кампањи да испоруче владавину права и реформу правосудног система. Чак и медиј који је некада био посвећен ДПС-у сада признаје да је питање било безобзирни шав.
Даљи покушаји да се спотакну и оштете други министри – и влада – долазе. Ипак стоји чињеница, без обзира на то колико оштро се бори, Ђукановићево време је окончано. Са 60 – и после 30 година на власти – нико неби био толико будаласт да се претвара да он има будућност у политичком животу. Сам обим истовремених случајева и оптужница и тужби већ иницираних и припремљених против њега од Хага, до Босне, Малте и саме Црне Горе значи да је немогуће за њега да их све избегне.
За оне у ДПС-у, избор је једноставан: Или ће се ослободити Ђукановића – или они ризикују да потону са бродом.
Извор: ИН4С
