Издвајамо Србија

Постављањем Мојсиловића за начелника Генералштаба Србија је послала сигнал добре воље према НАТО

Постављење Милана Мојсиловића за начелника Генералштаба Војске Србије за део стручне јавности је знак флексибилнијег става Србије према сарадњи са НАТО.

Такође, то је и знак за потенцијално удаљавање Србије од политике војне неутралности, пише „Јуропијан Вестерн Балканс“.

Саговорници тог портала сматрају да Мојсиловић неће имати утицаја на државну политику, али да се његово унапређење може тумачити као знак добре воље ка НАТО-у.

Његово постављење поздрављено је у великом делу стручне јавности због његовог искуства и квалификација, наводи портал ЕWБ и указује да је Мојсиловић од 2013. до 2017. године обављао је дужност шефа Војног представништва у Мисији Републике Србије при НАТО-у у Бриселу, као и да је истовремено годину дана био на позицији председавајућег међународне саветодавне групе у центру за безбедносну сарадњу, РАЦВИАЦ.

Истраживачица Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) Катарина Ђокић каже да претходно искуство генерала Мојсиловића на месту шефа војног представништва при НАТО делује атрактивно за јавност, али да неће утицати на одбрамбену и спољну политику Србије, управо зато што начелник Генералштаба по својим надлежностима није неко ко формулише политику, „већ само комуницира потребе Војске ка Министарству и одговара за извршавање задатака које Министарство формулише“.

„Сам Мојсиловић већ је истакао у својим изјавама да је на првом месту војник који испуњава задатке. Мислим да је ово више него јасна порука свима који размишљају о томе у којој мери би он могао да има уплив у политику и приближи Србију НАТО“, рекла је Ђокић.

Она је навела и да је Мојсиловић имао доста контаката са представницима НАТО и земаља чланица, не само током задатка у Бриселу, већ и на месту помоћника министра одбране за политику одбране, због чега се његово постављење на место начелника Генералштаба може краткорочно протумачити и као „сигнал добре воље и спремности за даљу сарадњу, упућен ка западним земљама”.

„Лични контакти, искуство и особине официра који је на месту начелника Генералштаба могу отежати или поједноставити међународну сарадњу на оперативном нивоу. Ипак, стратешки гледано, правац сарадње са НАТО и даља билатерална војна сарадња са појединачним државама чланицама зависиће од воље врха Министарства и државног врха, а њу је у овом тренутку тешко предвидети“, оцењује Ђокићева.

Генерал Мојсиловић је током свог учешћа на прошлогодишњој петој „Београдској НАТО недељи“, редовној годишњој конференцији Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС), на пример, навео да је сарадња са НАТО заснована пре свега на заједничком интересу да се промовише безбедност, те да је тренутно најважнији вид сарадње везан за КФОР, са којим Србија сарађује „са обе стране административне линије“, што је у потпуности у складу са тренутном државном политиком Србије.

Директорка и оснивачица Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС) Јелена Милић оценила је да генерала Мојсиловића за нову функцију препоручује профил, биографија и знање, а не „импликација да ће он бити бољи партнер Запада“.

Она је навела да је сама промена на челу Генералштаба позитивна, зато што је претходни начелник, генерал Љубиша Диковић, како ЦЕАС тврди у својој последњој публикацији, „дубоко компромитован деловањем јединица под његовом командом током рата на Косову“.

„Имајући у виду ратне злочине, проблеме у комуникацији са САД и статусом његове визе, смена генерала Диковића је сама по себи важна и долази у право време. Сматрам да ће именовање генерала Мојсиловића пре свега уклонити ‘чеп’ који тренутно постоји у комуникацији са САД, наважнијом чланицом Алијансе“, казала је Милић.

Она је додала да је било „недопустиво“ да у тренутку када Србија очекује значајнију помоћ САД у решавању косовског питања генерал Диковић изједначава „хероје из Првог светског рата са ратним злочинцима из ратова у Југославији“.

Милићева је, такође, оценила да се именовање Мојсиловића може тумачити као сигнал да Србија жели „отопљавање“ односа са Западом због подршке у решавању косовског питања, „зато што је сваки сигнал, реторика и перцепција у дипломатији изузетно важна“, као и да власти у Србији у последње време шаљу више таквих сигнала.

Она је навела и да Војска Србије сада може да се усмери на јачање партнерских односа пре свега са САД, па и НАТО, између осталог и због тога што Мојсиловић располаже неопходним искуством.

„Чињеница је да генерал Мојсиловић због свог претходног задужења у Мисији НАТО упознат са процедурама и радом саме Алијансе. Искрено се надамо да ће генерал Мосиловић бити међу кључним говорницима и предстојеће шесте Београдске НАТО недеље, која се одрзава у новембру у Палати Србија“, казала је Милићева.

 

Извор: Тањуг

СРБИЈА

РУСИЈА

СВЕТ

ПРАВОСЛАВЉЕ