УКОЛИКО буде усвојен предлог нацрта закона о родној равноправности, убудуће ће на дипломама квалификације женама писати у женском роду. Па тако девојке након завршених студија неће више бити правници, професори, лекари, инжењери, већ ће им на дипломама писати – правница, професорка, лекарка, инжењерка… Такође, и на документима која потврђују звања, мораће се поштовати равноправност, па ће се наводити – докторка наука, магистарка, виша саветница…
Ово предвиђа члан 37 предложеног прописа, који обавезује на употребу родно осетљивог језика у уџбеницима, сведочанствима, дипломама, квалификацијама, звањима, лиценцама… Да би се ово реализовало, како кажу правни стручњаци, биће потребно изменити и низ интерних аката различитих установа, али и донети подзаконске акте. Такође, документи која су до сада издати неће морати да се мењају, већ ће ова правила важити након што буде усвојен закон и пратећи акти.
Иначе, у овом законском предлогу наводи се и да су средства јавног информисања дужна да приликом извештавања користе родно осетљив језик. Истовремено, лингвисти сматрају да је овде реч о насиљу над језиком и језичком инжењерингу.
– Уколико на дипломи девојке која је завршила психологију буде писало да је она психолошкиња, или оне која је завршила педагогију да је педагошкиња, језик то никако неће прихватити, јер је конструкција рогобатна, вештачка и у језику се неће примити – сматра лингвиста проф. др Милош Ковачевић. – Нове речи не могу се уводити „одокативно“, не водећи рачуна о језичким законитостима. Ово је насиље над језиком, али оно не може проћи, чак и ако се уведу казне за оне који не поштују та нова решења. Јер, језик је најсавршенији организам који неке речи прихвата, а неке одбацује и то се никаквим декретима не може променити.
Ковачевић наводи примере именица женског рода које у народу живе, попут учитељице или професорке, али истиче и да постоје оне које језик никако не прихвата, попут „боркиње“.
А Срето Танасић, председседник Одбора за стандардизацију српског језика, сматра да се наш језик лажно оптужује као родно неосетљив и дискриминаторан према особама женског пола.
– Једном сам већ јавно поставио питање да ли ћемо скинути срамоту са образа што Милунка Савић, жена војник са највећим бројем одликовања, после свих ратова није добила заслужено признање, него је служила као чистачица, ако је почнемо називати војникиња или боркиња – каже Танасић за наш лист. – Да ли заиста сви морамо да заборавимо да је Десанка Максимовић писац, а са исте адресе вероватно долази подстицај да је и уопште пошаљемо у заборав. Морамо ли говорити: дошли су писци и списатељице? Да ли морамо за жену која обавља дужност министра обавезно говорити да је министарка, а реч министарка пре свега значи министрова жена, то значење нам се јавља на првом месту кад год ту именицу чујемо. Да ли и жена министар, која рецимо није „родно преосетљива“ и која ту именицу такође доживљава како је доживљава огромна већина говорника српског језика, мора да трпи такво ословљавање да би била коректна?
Наш саговорик упозорава да се намеће хитно усвајање закона који је, уз све друго, у потпуној супротности са језичком струком, а његово усвајање би могло имати погубне последице по чување српског националног идентитета.
Танасић се нада да председник државе и председник Народне скупштине неће дозволити усвајање тако проблематичног закона уз гажење мишљења струке.
РАВНОПРАВНОСТ ВЕЋ ДЕФИНИСАНА
ОДБОР за стандардизацију српског језика још 2011. донео је Одлуку о питању именовања особа женског пола као носилаца одређених звања и занимања. У тој одлуци детаљно је образложено како се треба односити према речима које служе за именовање звања, занимања, функција и сл.
– Та одлука је недвосмислен показатељ да српски језик никако није језик родне неравноправности, па самим тим ни дискриминације особа женског пола – кажу у овом телу.
Извор: Новости.рс
