Светска јавност увелико бруји о могућем датуму изласка из епидемије. Тако је и у Србији, где су многи понети „успешном“ вакцинацијом и опустили готово као да нам је крај пандемије већ пред вратима. А није!
Владица Величковић, предавач на Универзитету Харвард, у својој објави на Фејсбуку осврнуо се управо на то колико би пандемија, конкретно у Србији, могла да траје и од каквих околности то зависи. Укратко имамо бољи и лошији сценарио, а све зависини – па, од нас самих!
Према мишљењу Величковића, из пандемије корона вируса можемо да очекујемо да ћемо изаћи током или крајем 2022. само ако се будемо придржавали ригорзних мера уз пратећу масовну вакцинацију. У случају да се наше понашање не промени, из кризе не можемо да очекујемо да ћемо изаћи пре 2024. или 2025. године.
Величковић се у својој објави на Фејсбуку дотакао и највећих заблуда везаних за вирус корона.
Као највеће неистине које се шире по Србији истакао је погрешну слику у јавнности да вакцине истог момента када их примите нуде 100 одсто заштите, да су саме вакцине довољне да се епидемија оконча и да ће се то све десити до краја ове године.
Величковић нас подсећа да је у овом тренутку епидемиолошка ситуација у Србији изузетно неповољна, гора чак и од почетка пандемије, те да она неће престати ове године.
Према његовим речима, вакцинација нема за циљ да искорени вирус већ да га стави под контролу.
– Да би вакцинација ставила епидемију под контролу потребно је да број оних који су „прележали“ вирус, а који су и даље имуни, и број вакцинисаних у збиру будем барем 70 одсто популације у Србији на неколико месеци. Ми смо још увек јако далеко од тог процента – пише Величковић.
Најгори сценарио
Иако не знамо када ће тачно вакцина престати да штити, сигурно је да ће у једном моменту ревакцинација бити потребна, истиче Величковић и додаје да је најгори сценарио онај у ком губимо имунитет, и од вакцина и онај стечен инфекцијом, због чега крај епидемије може остати неизвестан.
Он посебно истиче и да то што вакцинација иде добрим темпом у Србији, још увек нема никаквог утицаја на ток епидемије, јер је захват релативно мали, а паралелно се кроз Србију шири британски сој.
– Такође ефикасност вакцина се испитује тако што се волонтерима у студији да вакцина или плацебо. Како волонтери до краја студије и не знају да ли су заштићени или не те се већина и даље придржава мера. Тако да ефикасност вакцине од 90 одсто важи за такве случајеве. Ако ви мислите да лумпујете на сплавовима после вакцине не недајте се ефикасноти од 90 одсто – каже Величковић.
Осврнушви се на ситуацију у Србији, где постоји масиван програм вакцинисања и непостојања никаквих строгих мера заштите, истакао је да је та комбинација идеална за развој нових сојева на којима вакцине неће функционисати.
– Ми смо мала земља, и ако се то деси нико неће развијати вакцину за нас, што може да нас кошта нове вишегодишње изолације – закључује Величковић.
Извор: Блиц.рс
