Несторовић је дао савет о исхрани који ће, према његовом личном ставу, имати најбољи ефекат на здравље
Када старимо, наше матичне ћелије (из којих настају све наше ћелије) смањују своју способност обнављања. Истраживања последњих година (о чему сам писао када сам обрадјивао утицај поста на здравље људи) показују да краткотрајно гладовање (24 часа) враћа способност регенерације матичних ћелија, како код младих, тако и код старих, наводи доктор Бранимир Несторовић на свом блогу и додаје:
– Последња студија са МИТ у САД, показала је да код мишева који гладују, ћелије уместо глукозе (које нема услед гладовања), разлажу масне киселине. При томе се ослобађа молекул који стимулише регенерацију матичних ћелија – пише доктор.
Већ деценијама се зна да је низак калоријски унос предиктор дугог живота, како у људи тако и код животиња, наглашава он.
– Међутим, тачан механизам није био познат. Знало се да долази до промене у метаболизму, који је укључивао прелазак са коришћења угљених хидрата на масти (ово је основа кетогене дијете). Ова промена доводи до активације транскриптивних фактора познатих као ППАР, који активирају потом бројне друге гене. Оно је у овој студији фасцинантно је, да су коришћењем молекула врло сличних ППАР могли да изазову исти ефекат (без кришћења дијете). Активацијом овог метаболичког пута, постизао се ефекат реверзије промена које настају код старења.
– Ово отвара занимљиве терапијске могућности, давања молекула особама које су на хемиотерапији, са слабим имуним системом ради стимулисања имуног система (а код којих је гладовање непожељно и опасно) – истиче Несторовић.
Доктор додаје да се кетогена дијета примењује од 1920. године у лечењу и побољшавању здравља, али је тек последњих година медицина почела да је схвата озбиљно.
– Код кето дијете, није толико битно колико калорија уносимо, већ коју врсту хране користимо. Она подразумева смањен унос угљених хидрата, уз повећан унос “добрих” масти. Немам намеру да се бавим кетодијетом у детаље (нека то раде нутриционисти), али желим да укажем да није пожељна потпуна редукција угљених хидрата. Последњих година је велика пажња посвећена хормону јетре названом fibroblast growth factor 21 (FGF21), који се ствара када је ниво шећера у крви или јако висок или јако низак. Он се показао као моћан стимулус имуног система код одраслог. Он стимулише стварање Т лимфоцита, кључних ћелија у одбрани организма – пише он и додаје:
– Такође, смањује апетит, сузбија нагомилавање масти у организму. Постоји истраживања која указују да има заштитни ефекат на кардиоваскуларни систем. Парадоксално, ниво хормона се повећава било када продужено гладујемо (седам дана) или када уносима оброк богат угљеним хидратима – наводи.
Несторовић је дао савет о исхрани који ће, према његовом личном ставу, имати најбољи ефекат на здравље.
– Како бих ја сумирао све изнесено (ради се о мом личном ставу): преко недеље једите храну засновану на кето принципима. Покушајте да два дана у недељи уносите малу количину калорија (препоручено је око 500 калорија на дан). Сутрадан узмите један оброк богат угљеним хидратима. Тиме ћете комбиновати добре ефекте кето дијете, гладовања и повећаног лучења ФГФ 21 после уноса угљених хидрата – закључио је доктор.
Извор: Еспресо/ Објектив.рс
