Веома је пољуљано самопоуздање људи када изађу из интензивних и полуинтензивних јединица, људи који су на неки начин били близу смрти.
Највише су погођени последицама које срећом, у великој већини, нису трајне, каже за РТС Драгана Јовановић, супспецијалиста пулмолог и (пулмо)онколог, редовни професор Медицинског факултета у Београду у пензији.
То се назива дуготрајни ковид, а у ствари ради се о симптомима који трају јако дуго, понављају се, и таман човек када помисли да је прездравио деси се да поново отежано дише, осећа болове у грудима, малаксалост.
Гостујући у Београдској хроници професорка Јовановић истиче да пацијенти када изађу из болница имају тежак период када имају доста симптома, а са друге стране не могу лако да дођу до свог лекара.
Додаје да постоје многи страхови и предрасуде шта им се дешава.
„Дуготрајни ковид се називају симптоми који трају дуго, понављају се и таман човек мисли да је прездравио, кад се деси поново да осећа болове у грудима, да отежано дише, да осећа енормну малаксалост“, наводи проф. Јовановић.
Према истраживањима британских студија, наводи, ти симптоми се могу осећати и до девет месеци.
„Може трајати и краће али што су били тежи болесници доказано је да се међу њима налазе они који дуже имају симптоме. Најчешћи симптоми који трају су болови у грудима, отежано дисање, губитак чула мириса и укуса. То може трајати и шест до осам месеци. Ту су и болови у зглобовима мишићима, једна општа слабост, заморљивост и негде од 20 до 25 процената јавља се депресија“, објашњава професорка Јовановић.
Истиче да је страх људи је оправдан, поготово код особа које су прележале тежак облик ковида.
Поручује да би тежи пацијенти морали да након месец дана да направе снимак плућа, ураде основне лабараторијске анализе које обухватају и маркере болести Д димер, Це-ер-пе и да виде свог лекара.
„За антибиотике нема препоруке после изласка из болнице или по завршеној антибиотској терапији и једино што је важно да узимају Це и Де витамин, аспирин или ако лекар предложи праву антикоагулантну терапију зато што постоје људи који имају велики ризик од тих комплкација после прележаног ковида“, наглашава професорка Драгана Јовановић.
Додаје да је важно да се зна да се у другој недељи јављају погоршања, ако се дешавају.
Тада је потребно испратити неколико уобичајених смерница и по потреби се јавити лекару.
Прво, потребно је спратити број удаха у минути. Ако је то 20 и више сигурно је да треба да се јаве лекару.
Професорка Јовановић саветује да сатурацију треба пратити и у миру и при напору.
Не сме да буде велике разлике, не сме да падне испод 95, односно ако падне да се хитно јаве лекару.
Важно је и да пацијенти да процене колико им је отежано дисање, да ли могу да се попну на први спрат, да ли могу да раде и кућне послове.
Постоје градације отежаног дисања, али се свакако треба јавити лекару, саветује професорка Драгана Јовановић.
Извор: РТС
