“Без седам до 10 дана затварања не можемо имати ефекте. По епидемиолошкој доктрини неопходно је да имате чак три недеље спровођења ригорозних мера”, тврди проф. др Бранислав Тиодоровић.
Наш познати епидемиолог не крије да медицински део Кризног штаба није задовољан донетим мерама и да ће на наредној седници у Палати Србија тражити да оне буду пооштрене.
– Неопходно је још једно скраћење радног времена на недељу дана и још један викенд без кафића и ресторана, како би се сузбило ширење корона вируса – рекао је проф. Тиодоровић гостујући на ТВ „Пинк“.
Како каже, “људи би требало да схвате да је ситуација веома озбиљна”.
– Треба да буде интензивно ограничење, врло ригорозно за све објекте, с тим што ће морати да се процени да ли ће радно време бити до 14 или 17 сати – рекао је Тиодоровић.
По његовим речима, постоји додатни проблем везан за младе људе.
– Млади не одлазе на тестирање, и не знају да су заражени пошто или уопште немају симптоме или су они веома лагани, па онда после сеју вирус у свом окружењу – упозорио је Тиодоровић.
„Не може компромис“
Да медицински део Кризног штаба неће одустати од својих захтева потврдио је и др Предраг Кон.
– Медицински део не може да има компромис. Не мислим да је немогуће спровести ових седам дана закључавања. Могу као грађанин, али као епидемиолог не могу да разумем, медицински део штаба не гледа тако. Наш центар пажње јесте здравље. То не значи да и други нису у праву. Ми не смемо да дозволимо економско пропадање и то треба разумети – рекао је др Кон.
Дакле, медицински део Кризног штаба ће тражити пооштравање мера, скраћивање радног времена продавница или њихово потпуно затварање у наредних недељу дана. Међутим, ова њихова иницијатива није наишла на подршку минулог петка када је одлучено да буде закључавања, али само преко викенда. Кризни штаб требало да одржи нову седницу већ у петак, 12. марта, а првобитно је планирано да се састанаку и данас, међутим та седница је одложена.
Три варијанте за затварање
Како тренутно стоје ствари, у игри су три варијанте – тврда, средња и мека. Прва би довела до потпуног затварања свих радњи осим прехрамбених на недељу дана, али и прелазак још једне групе ђака на онлајн наставу, а ова последња својеврсно закључавање, али само преко викенда. Баш како је било минуле суботе и недеље. Средња би била неки компромис између ове две опције.
– Медицински део, немедицински део, једине две мере које су битне су вакцинација и ревакцинација, прекид свих контаката који нису потребни, а то ми можемо сами, за то нам нису потребне никакве мере – навео је директор Инфективне клинике др Горан Стевановић након јучерашњег састанка директора ковид болница са министром здравља Златибором Лончаром.
По његовим речима, “број пријема нових пацијената тренутно је већи него број отпуста, а у Београду су ангажовани и додатни капацитети”.
– Нажалост, имамо један део наше популације који не признаје да је ковид међу нама, који не прихвата никакве мере мислећи да њима ништа не може да се деси, не прихвата мере, маске, вакцинацију, и води нормалан живот као да све овога нема. Све тако до тренутка када се разболе. Онда када се то деси, онда је то највећи проблем који постоји – рекао је др Стевановић.
СРЕДЊА – Скраћивање радног времена свих непрехрамбених радњи до 14 или 17 часова, а прехрамбених продавница до 17 или 20. Прелазак свих школараца на онлајн, осим ђака од првог до четвртог разреда.
МЕКА – Потпуно затварање свих радњи осим прехрамбених, апотека и бензинских пумпи, али само за викенд. Средњошколци настављају и наредне недеље на онлајн настави, док преостали ђаци иду нормално као до сада.
Шта ће бити са школама?
На седници Кризног штаба, сасвим је извесно, биће речи и о даљем раду школа. Подсетимо, средњошколци у целој Србији су од јуче прешли на онлајн наставу, а није искључено, посебно ако дође до даљег скока броја заражених, да школске клупе привремено напусте и старији основци, ђаци од петог до осмог разреда.
– Проценат заражених међу запосленима у школама је два одсто, број оболелих није алармантан, мада је у повећању од Сретења – рекао је министар просвете Бранко Ружић.
Како је рекао, “образовни систем није место где долази до трансмисије вируса, већ је очигледно да деца бивају заражена негде ван наставе, било да присуствују журкама или седе у кафићима”.
Ситуација је забрињавајућа у многим деловима Србије, о чему сведоче и речи епидемиолога Завода за јавно здравље Лесковац Зоране Кулић. Како каже, надали су се да ће доћи до пада броја оболелих, али се то није десило.
– За разлику од суседних градова Ниша и Врања, ми немамо тако нагли скок броја оболелих, код нас је он у благом порасту. Међутим, све узрасне групе су сада захваћене. Мини-породичне епидемије су и те како заступљене. Имамо у неким данима и по десетак породица где су сви чланови породица оболели. Сада су захваћена и деца и родитељи и баке и деке – рекла је за РТС Кулићева.
Што се клиничке слике тиче, код деце је и даље она блага, за разлику од људи средње животне доби и старих где иде од средње тешке до тешке клиничке слике. н
Мере које су тренутно на снази
– Обавезно ношење маски у затвореним просторима, као и на отвореном где није могуће држати дистанцу.
– Обавезан ПЦР тест за странце који улазе у Србију, изузетак су Северна Македонија, Црна Гора, БиХ, Мађарска, Албанија и Бугарска.
– Грађани Србије који долазе из иностранства (изузетак горенаведене земље), ако немају ПЦР тест, иду у десетодневни карантин.
– Забрањено организовано окупљање више од пет особа, на отвореном и у затвореним просторима.
– Кафићи, кафане, сви угоститељски објекти, кладионице, занатлије, могу да раде сваког дана до 20 часова.
– Продавнице прехрамбене робе, киосци и трафике могу да раде сваког дана до 21.
– Апотеке, пумпе и сви који се баве доставом хране могу да раде сваког дана 24 часа дневно.
Скоро сваки трећи позитиван
У недељу смо имали пад броја новозаражених, нешто више од 3.000 за 24 сата, али је једна бројка посебно забринула стручњаке.
Наиме, однос позитивних и укупног броја тестираних, познат и као тзв. Конов коефицијент, био је скоро 30 одсто, тачније 29,4%. Дакле скоро свака трећа тестирана особа била је заражена ковидом.
Ово је била највећа вредност Коновог коефицијента још од 20. децембра прошле године, а рекорд од почетка масовног тестирања забележен је 7. децембра 2020. када је био 41,77 одсто.
Србија четврта по броју заражених у Европи
Са нешто више од 700 заражених на 100.000 грађана, Србија је тренутно по броју оболелих на четвртом месту на Старом континенту, одмах иза Чешке (1.583/100.000), Естоније (1.318/100.000) и Црне Горе (1.228/100.000).
Забрињава податак што је почео да расте број заражених и у земљама у окружењу, које су последњих месец дана имале мирну епидемиолошку ситуацију, попут Мађарске, Италије, Албаније, Северне Македоније, па и Бугарске.
Интересантно је да постоји једна земља у Европи која је тренутно у зеленој зони са само четворо заражених на 100.000 људи – Исланд.
Извор: Блиц
