Вест да ће за мигранте, у околини Крагујевца бити купљено шест сеоских домаћинстава, изазвала је у Шумадинцима бес и страх. Коментари су – одоше куће прадедова Сиријцима и Авганистанцима.
– Онима који су то одобрили, дабогда унуци били Арапи – став је Шумадинца Јована. Само што је све погрешно схваћено!
Крагујевачко градско веће, градска влада, пре неколико дана дало је сагласност за закључење два меморандума о разумевању између Данског савета за избеглице Србије и града Крагујевца.
– Један је „Подршка достојанственим стамбеним решењима и одрживом начину живота расељених и повратника у Србији“ и његов циљ је побољшање услова становања интерно расељених лица и повратника из процеса реадмисије у Србији. Та интерно расељена лица су они који су у Шумадију стигли из некадашњих југословенских република, а још увек овде живе у социјалним становима, код рођака и пријатеља или у неким установама. Циљ је да се њихово стамбено питање најзад трајно реши.
Што се тиче повратника из процеса реадмисије, мисли се на оне који су у земље Западне Европе отишли да раде без радних дозвола, па су ухапшени и морају се вратити у Србију. Међу њима је највише Рома који ни овде немају кућу и посао. Значи, интерно расељени и повратници из реадмисије су особе које ће добити тих шест домаћинстава – разјашњава Никола Рибарић, начелник крагујевачке Градске управе за здравствену и социјалну заштиту.
Такође, овим пројектом је предвиђена и изградња четири монтажне куће за оне који већ имају свој плац, а не и новца за погну неки објекат. Људи који су већ купили старе куће или почели да граде своје, моћи ће да добију грађевински материјал како би довршили започету градњу.
– Други пројекат је „Одрживи повратак – подршка и оснаживање“. Ни он није намењен мигрантима из Сирије, већ да подржи повратак расељених који желе да се врате на Косово. Повратничка помоћ подразумева превоз до места повратка, као и обуку за неки посао и почетну помоћ за мали бизнис, као што је куповина опреме за фризерске радње, куповина стоке онима који би да се баве пољопривредом или слично – објашњава Рибарић.
Пројекте финансира Европска унија, а реализује Дански савет за избеглице Србија у сарадњи са општинама.
Прича о кућама за мигранте објављивана је ових дана под насловима типа „Почиње колонизација, Крагујевац дао сагласност да мигранти населе Шумадију“. Реакција јавности била је – очај и бес.
– А за наше људе који су рођени у Србији, прошли и бомбардовања и инфлације и постајали технолошки вишкови јер су им фирме распродате, за нас нема ништа- каже педесетогодишња Шумадинка Јованка Росић.
Пољопривредник Дејан Ј. (48) дели на друштвеним мрежама вест „Мигрантима шест сеоских домаћинстава у Шумадији“ упозоравајући јавност да стижу избеглице из Сирије и да „смо сами криви што ће они населити Шумадију“.
– Крагујевчани, Шумадинци, хоћемо ли ово допустити? Ово никако не би смели да дозволимо! Село је душа Србинова и овако несто је недопустиво – апелује Шумадинац ратни ветеран.
Све због неразумевања објављеног саопштења градског већа и двосмислених наслова. И због страха од миграната.
– Ничему нас историја прогона народа и раса није научила, и даље мрзимо унапред, недовољно обавештени и уплашени – пише у једном коментару који носи потпис „Избеглица“.
Извор: М. Раца/Телеграф.рс
