У Сарајеву нема простора предвиђеног за џамбо плакат с којег се не смеши лице неког од кандидата за опште изборе, који ће бити одржани идуће недеље
Слично је и у другим деловима Босне и Херцеговине, у којој је политичка ситуација утемељена на Дејтонском споразуму крајње замршена те ни изнутра ни споља нема назнака да ће је ускоро ико покушати да отпетља.
Из предивне земље пуне мржње, како ју је пре сто година описао Иво Андрић, млади људи масовно одлазе и кажу како им је свеједно ко ће бити на власти за коју се овај пут боре 72 политичке странке. Бирају се чланови Председништва БиХ, заступници у парламентима БиХ, Федерације БиХ и Републике Српске те председник РС-а, а у Федерацији и чланови скупштина кантона
Неславна је посебност ових избора што се одржавају по Изборном закону који је Уставни суд прогласио неуставним и нејасно је како ће се после њих успоставити тела власти. Наиме, Суд је укинуо могућност да један народ другом конститутивном народу бира политичке представнике, што би могло да изазове нове напетости између Хрвата и Бошњака ако за хрватског члана Председништва БиХ буде изабран Жељко Комшић, председник Демократске фронте, за којег, према анкетама, гласају већином Бошњаци и мање од два посто Хрвата.
Мостарски социолог Иван Вукоја с Института за друштвено-политичка истраживања упозорава да је Комшић тако већ двапут ушао у Председништво, а ако се догоди и трећи пут, то би могло да има веома негативне последице.
– Федерација је једна изборна јединица и сваки гласач има право да гласа за сваког кандидата. Хрвати би требало да имају право изабрати свога представника, ко год он био. Комшић неће добити ни један посто гласова Хрвата и, ако буде изабран, Бошњаци ће имати два члана Председништва, а Хрвати ниједног.
Уставни суд наложио је промену Изборног закона у року од шест месеци, што се није догодило – говори Вукоја и објашњава да је Уставни суд потом из Изборног закона избрисао одредбе које прописују начин формирања Дома народа те се не зна како ће он бити формиран, као ни Федерална влада, па тако ни државни Дом народа и Председништво.
– Да се проведе одлука Уставног суда, испунили би се захтеви Хрвата, али бошњачка страна је не жели да проведе. Ако за члана Председништва буде изабран Драган Човић, биће и на хрватској и бошњачкој страни довољно разумевања да се нађе излаз- закључује Вукоја.
Након избора могла би да услиеди велика политичка криза у целој држави, а понајпре у Федерацији, упозорава Недим Адемовић, водећи уставни стручњак у БиХ.
– У Федерацији ће се провести избори, прогласити резултати, али ће након тога наступити криза. Неће се знати како да се формира власт јер сукобљене политичке групације имају различите ставове. То државу води у блокаду, чак би могао бити угрожен мир, а у том ће случају реаговати високи представник УН-а и можда ће интервенисати и војне снаге ако дође до проблема – песимистичан је Адемовић.
Да би БиХ лако могла одмах након избора потонути у дубоку политичку кризу, сматра и Драган Човић, председник ХДЗ-а БиХ и члан актуелног Председништва БиХ те кандидат за други мандат на тој дужности. У великом интервјуу Глобусу, он понавља свој апел бошњачким бирачима да не бирају Хрватима политичке представнике.
– Ми инсистирамо да народи легитимно бирају своје представнике. Зато очекујемо од пријатеља Бошњака да схвате да нема смисла да они бирају у име Хрвата. Било би поразно за БиХ када би се опет бирало у име Хрвата. То би имало несагледиве последице јер не би било уопше могуће формирати власт – каже Човић.
На изборе у недељу ипак излази пун оптимизма: “Верујем да ћу ја бити хрватски члан Председништва БиХ у овом новом мандату. По свим доступним анкетама, то жели и 80 посто Хрвата у БиХ-констатовао је Драган Човић.
Фото: Pixabay.com
Извор: globus.hr
