При сваком дому здравља у Србији биће уведена служба за кућно лечење, а изабрани лекар ће 20 одсто радног времена проводити на терену, како би се додатно смањила потреба пацијената да одлазе у здравствене установе, а систем био ближи њима.
Ово је предвиђено нацртом Плана оптимизације здравствених установа који је данас представљен на онлајн конференцији.
Државни секретар Министарства здравља Ференц Вицко каже да је оптимизација мреже здравствених установа кључан процес да се постигне ефикасније и квалитетније и одрживо здравство у Србији.
„Ово је мастерплан и све сугестије треба послати до 22. фебруара“, рекао је Вицко и додао да су консултиоване све здравствене установе и пуно њих, преко 250, су посећено и било је доста времена за конструктивне предлоге.
Оптимизацијом мреже здравствених установа постижу се вишеструке користи, наводи, а то је рационализација трошкова у здравству, да се искористе максимално капацитети.
Мастерпланом је предвиђено да се 85 свих здравствених проблема грђана решава у домовима здравља, те да тако грађани неће више морати да одлазе само по упут у домове здравља, често путују до већих градова у болнице како би обавили специјалистицки преглед.
Новим планом организације предвиђено је припајање домова здравља општим болницама, што знаци да ће лекаре специјалисте формално преузети болнице из истог округа, ради лакше размене запослених између установа.
Они ће углавном наставити да раде на месту где су дотада радили, међутим, специјалисти из општих болница део радног времена проводице и у домовима здравља где постоји потреба за одреденим кадром.
На овај начин, смањиће се недостатак лекара специјалиста, нарочито у сеоским срединама, из којих пацијенти често морају да путују до Београда, Новог Сада, Ниша или Крагујевца.
До сада су избрани лекари више од половине пацијената слали у болнице секундарног и терцијарног нивоа, што није уобицајена процедура. Нова организација омогућиће да грађани у домове здравља не одлазе само по упуте, већ ће специјалиста интервенисати и одредити да ли је пацијент за болничко збрињавање.
Јацање политике примарне здравствене заштите уз преузимање вецих обавеза лекара у домовима здравља циљ је Другог пројекта развоја здравства, а нова пракса у многоме ће растеретити терцијарне установе омогућити им да се озбиљније баве тежим клиничким сликама.
Мастерплан оптимизације мреже здравствених установа урађен је кроз Друиги пројекат развоја здравства Србије, а уз подршку Светске банке.
Извор: Танјуг
