Доктор Несторовић објаснио на који начин црвено месо штетно утиче на организам.
Пре неког времена је Светска здравствена организација упозорила да процесуирано месо изазива рак. Иако ова установа има последњих година доста промашаја, у овом случају су у праву.
Постоји директна корелација измедју уноса црвеног (говедине) меса и карцинома. Велика студија на пола милиона Американаца је установила везу измедју количине говедине која се конзумира на годишњем нивоу и учесталости канцера, срчаних обољења, можданог удара, дијабетеса, обољења плућа, јетре и бубрега. Индија, која не конзумира кравље месо из верских разлога, практично нема случајева карцинома дебелог црева. Студија на 32 147 жена у Великој Британији током 17 година је показала да јасно да је учесталост карцинома дебелог црева зависна од количине говеђег меса у исхрани.
Годинама се сматрало да је негативан утицај последица ослобађања хема из хемоглобина, као и нитрата и нитритира у овом месу. Пушење, које инхибира ензиме NAT1/NAT2 који инактивише карциногене амине у цревима, повећава ризик од рака дебелог црева за још девет пута. Нова генетска испитивања су повезала склоност ка обољевању са присуством гена означеног као CMAH. Он ствара у говечета (али и појединих врста рибе) молекул шећера који се означава као Neu5Gc.. Наш организам не ствара овај молекул, па његово уношење у организам може изазвати бројне реакције, укључујући запаљење, аутоимуне реакције, па и карцином. Највеће количине овог шећера су надјене у кавијару, најскупљој намирници на свету. Ово је чест парадокс, да је наскупља храна често најопаснија по здравље.
У реакцији на упозорење Светске здравствене организације, Harald zur Hausen са German Cancer Research Center и добитник Нобелове награде за медицине 2008 (откриће да хумани папилома вирус изазива карцином грлића материце), указује да становници Монголије, Боливије и Боцване конзумирају велике количине меса, ипак је учесталост рака црева ниска у овим земљама. Он сматра да није проблем у месу, већ у вирусима који се налазе у стоци која се гаји на огромним фармама.
Његова испитивања меса и млека, како код пацијената са карцином дебелог црева, тако и код карцинома дојке или мултипле склерозе су идентификовала 18 различитих фрагмената ДНК у месу, око 20 у млеку. Он мисли да се ради о деловима вирусне ДНК, али је доказао да се они могу унети у људске ћелије и ту изазвати синтезу различитих протеин.
У раду публикованом 2017. У Аустралији је показано присуство вируса леукемије у говеда у ткиву карцинома дојке у преко 80% случајева ( жена без карцинома, учесталост је била око 40%).Вирус је пронадјен у премалигним лезијама дојке 3 до 10 година пре настанка карцинома.
Посебно је забрињавајућ налаз полиома вируса, који се често налазе у месу сисара (па и домаћих животиња), а повезани су са карциномом простате. Једна од њих Меркелл Целл полyома вирус изазива врло агресиван облик рака коже. Полиома вируси су термостабилни, тј. не уништавају се кувањем или печењем на ниским температурама.
Дакле, говедје месо добијено са фарми садржи вирусе који могу изазвати различите карциноме. Ово објашањава зашто људи у Монголији, који једу месо јака, не обољевају од карцинома дебелог црева. Уколико не можете да се одрекнете бифтека, потрудите се да он буде добро испечен. Мислим да ћете се много лакше одрећи кавијара, обзиром на његову цену – каже доктор Несторовић.
Извор: Ало, ординација
