Када је руски председник Владимир Путин пре годину дана именовао мало познатог директора пореске управе Михаила Мишустина за премијера, сви су били запањени. Уместо Дмитрија Медведева – политичке величине и бившег председника, чији су углед, међутим, нарушиле оптужбе за умешаност у корупцију – Путин је изабрао човека за кога је мало ко чуо – не само у иностранству, него и у Русији.
“Фајненшел тајмс” је својевремено објавио чланак у пореској управи, коју је водио десет година, похваливши Мишустиново залагање за технолошку модернизацију пореске управе, али је његово име углавном било непознато. Стручњаку за информационе технологије са даром за успостављање веза у правом тренутку, кога су у прво време сви доживљавали као неког ко је само привремено ускочио на место премијера, међутим, расте популарност, толико да чак може да се мери с популарношћу његовог шефа.
Неки стручњаци предвиђају му дугогодишњу каријеру у самом врху руске политике.
Првобитно је именован као особа са даром за управљање како би развио инфраструктуру и подигао животни стандард у Русији, за шта је издвојено 360 милијарди долара, али је примат преузела борба против пандемије корона вируса.
На неки начин то је био благослов за новог премијера. Након што је Путин заменио јавни наступ ТВ-обраћањем и повукао се у строги карантин, одговорност за борбу против вируса пренета је на званичнике испод њега у централној и регионалним владама.
Тако је пандемија била шанса за људе попут Мишустина и градоначелника Москве Сергеја Собјанина, који је наводно Мишустинов добар пријатељ, да изађу из анонимности. Мишустин, Собјанин и многи регионални гувернери бележе значајан раст популарности током кризе изазване пандемијом.
У новембру је Мишустинов утицај дођао до изражаја приликом “мини” реконструкције владе: премијер је чланове кабинета средњег ранга заменио технократама са смислом за бизнис, једном речју, људима као што је он.
Неки стручњаци сматрају да ће његову углед трајати дуже од пандемије. Татјана Становаја, политичка аналитичарка, описала је Путина у тексту за Карнеги центар као председника који се све више дистанцира од унутрашњих питања, док се уместо тога усредсредио на крупна спољнополитичка питања и властиту заоставштину.
Уместо њега, навела је она, “колективни Путин” – маса бирократа и млађих званичника одговорних за свакодневно управљање земљом – преузела је многе председникове послове, и раде оно за шта сматрају да би он желео да се уради. Са Мишустином на челу.
Могуће последице по будућност Русије и Мишустина су огромне, оцењује “Москва тајмс”.
Анкете Центра Левада показују да је Путинова популарност од септембра до новембра опала са 69 одсто на 65 одсто, док је Мишустинова порасла за један процентни поен на 58 одсто, чиме је постао најомиљенији политичар после Путина.
Према речима Абаса Гљамова, политичког саветника у Кремљу и бившег аутора званичних говора, Мишустинова популарност показује да је успео у настојању да створи независан политички имиџ међу руским гласачима.
– Актуелне осцилације резултата анкета о Путину и Мишустину можда наговештавају да људи последњег не виде само као допуну националном вођи, већ све више и као његовог наследника – написао је Гаљамов у уводнику за “Москау тајмс”.
Можда је прерано говорити о наследнику, али нема гаранције да ће 68-годишњи Путин остати на власти онолико дуго колико му омогућавају уставне промене – наиме, до 2036, пише лист.
Било како било, нема сумње да ће Мишустин и даље изражавати апсолутну лојалност председнику која му је до сада само користила.
– Не мој колега, већ наш лидер – исправио је истраживача са нуклеарног научног института који је Путина назвао његовим колегом.
Извор: Блиц.рс
