Србија

ЗА ПОРЕЗ И ПРЕКО 6 МИЛИОНА, ОДМАХ И СВЕ! Фриленсерима масовно стижу и позиви и решења, а цифре иду и изнад 10.000 евра

Четири месеца након што је држава кренула у „борбу“ са 100.000 фриленсера у Србији, не стишава се прича око намере Пореске управе да им ретроактивно наплати порез, и малих „привредника“ с друге стране, који траже да се наплата на планирани начин обустави.

Тренутно стање је следеће – држава је фриленсерима до сада уручила неколико десетина пореских решења. У процедури је и око 2.000 позива Пореске управе, који ће до марта, најкасније априла такође постати решења. Држава такође интензивно наставља са контролом рада фриленсера, а циљ је, према плану који је и сада на снази, наплата пореза и то ретроактивно за пет година уназад, са затезним каматама.

С друге стране, Удружење радника на интернету не одустаје од својих захтева, а то су : обустава тренутне наплате пореза и преговори са Министарством финансија и Пореском управом о успостављању реалног начина опорезивања – а не оног, како кажу, који ће им узети више од половине прихода.

Држава Владимиру тражи 6 милиона !

Центар за истраживање јавних политика израчунао је да су у просеку приходи фриленсера око 80.000 динара бруто месечно за мушкарце и 60.000 динара за жене. Према њиховој процени, чак и да је најмањи дуг за порез у питању, по најповољнијој неопорезивој основици од 50 одсто, српски фриленсер дугује озбиљан износ.

У случају да су на пример у једној години у просеку приходовали 80.000 динара бруто месечно, били би дужни да за порезе и доприносе уплате у најбољем случају око 270.000 динара годишње (2.300 евра).

За пет година уназад, колико држава сада хоће да им наплати дуг, то би значило цех и већи од 11.000 евра!

Владимир Илић из Петровца на Млави који је фриленсер од 2015. добио је решење на шест милиона динара. Решење гласи на име прихода од осам милиона динара које је остварио током четири године (48 месеци).

Фриленсери, иначе, најчешће пружају услуге развоја софтвера, превођења, часова страних језика, промоције и графичког дизајна на разним дигиталним платформама.

Али, ту су и људи који приходе остварују на друштвеним мрежама, интернет клађењем или они који су издавали „стан на дан“.

Министарство финансија: Не одустајемо

С друге стране, из Министарства финансија више пута су поручили да порез мора да се плати. Порука је и да су спремни да мењају законе и да прилагоде регулативу актуелном тренутку, али да ће се измењени прописи примењивати у будућности, док се доспеле пореске обавезе морају измирити.

МИнистар финансија Синиша Мали рекао је за Блиц да се Закон није мењао од 2003. године.

„То да ли је неко фриленсер или остварује приход на други начин није питање, он је дужан да плати порез. Оно што се јесте десило је то да у последњих неколико година имате све више таквих људи који примају приходе из иностранства. По аналитици Пореске управе, тај број је достигао критичну масу и захтевао је додатну контролу. Како од мене као министра очекујете да кажем немојте да платите порез. Врло је просто – јесте платили или не. Ја плаћам, 2,2 милиона запослених плаћа, па што ви не бисте платили“, рекао је Мали за Блиц.

И председник Александар Вучић осврнуо се јуче на ову причу.

„Ја не мислим да су протести решење, ту има простора да се разговара, али не о томе да ли да платите порез или не, већ о томе од када да га платите“, рекао је Вучић говорећи о фриленсерима.

Проблем са обрачуном пореза

Сада је чињеница и да фриленсери који желе да плате порез тешко сами могу и да обрачунају своје обавезе. Многи су покушали, и закључак је да је тако нешто у пракси врло тешко, без књиговође, јер висина пореза и доприноса зависи од много фактора – врсте прихода, те да ли је реч о ауторском хонорару или уговору о делу, да ли је фриленсер стално запослен у другој фирми или не… И ту није крај.

Разлике су бројне, од стопа за обрачун пореза до дозвољеног одбитка који се не опорезује. Тако, на пример, у случају хонорара одбитак иде од 34 до 50 одсто. Код уговора о делу он је 20 процената.

Такође, обвезник сам мора да зна да ли наша земља има уговор о избегавању двоструког опорезивања са државом из које му стижу средства. Најчешћи случај је да се порез плаћа према месту боравка онога ко добија приход, што би значило да највећи број фриленсера треба да плати обавезе у нашој земљи.

Извор: Блиц

СРБИЈА

РУСИЈА

СВЕТ

ПРАВОСЛАВЉЕ